Гени и интелигенција – научна гледишта кроз историју

Саговорница: доц. др Ева Камерер, Филозофски факултет Универзитета у Београду

Однос између интелигенције и гена, односно наследних чинилаца, различито је сагледаван кроз историју науке - као, уосталом, и сам појам интелигенције. Током деветнаестог и раног двадесетог века, у ери коју су, нажалост, у много чему обележиле расистичке теорије и еугеника, инсистирало се да је интелигенција генетички предодређена, што је неретко (зло)употребљавано и као тобожња научна подлога за неравноправан третман појединаца и група. Но таква схватања су од средине прошлог века наовамо практично изгубила сваки научни кредибилитет, након што су их водећи истраживачи, на челу са Стивеном Џејом Гулдом, изложили свеобухватној, неумољивој и добро поткрепљеној критици. Како је напредовало наше поимање генетике, а упоредо с тим и наше познавање људског мозга, посве се разјаснило да се интелигенција ни на који начин не може свести на јединствен квалитет или параметар, будући да је она тек збирни назив за мноштво разноликих вештина и способности крајње сложене генезе и динамичне еволуције. Један за другим, научни пробоји попут разоткривања структуре молекула ДНК, детаљног упознавања генетичке „азбуке", дешифровања човечјег генома и напослетку вртоглавог развоја епигенетике водили су нас - и даље воде - ка савременом, синтетичком сагледавању улоге наслеђа у шароликим биолошким, психичким и социјалним процесима који нас на нивоу јединке, ужих и ширих заједница, или пак целокупног човечанства, у различитој мери обликују но никад једнозначно не одређују.
Разговор је први пут емитован 9. септембра 2018.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић

Соларис

Autor:
Срђа Јанковић

Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво