In memoriam: Зоран Гаврић

Почетком недеље објављено је да је преминуо др Зоран Гаврић, цењени историчар уметности.

Почетком недеље објављено је да је преминуо др Зоран Гаврић, цењени историчар уметности, дугогодишњи директор Музеја савремене уметности у Београду, професор на Факултету примењених уметности, Факултету драмских уметности у Београду и на Факултету ликовних умјетности на Цетињу, Председник ДИУС-а, приређивач, преводилац и издавач неколико значајних књига из области историје уметности.

Зоран Гаврић је дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1977. године на Одељењу за историју уметности. У Музеју савремене уметности запослио се 1981. године као кустос Одељења за документацију и већ 1984. постао је шеф Одељења уметничких збирки и изложби. У периоду од маја 1986. до јануара 1993. изузетно успешно је обављао фукцију управника Музеја. За време његовог руковођења Музејом, организоване су по две ретроспективне изложбе домаћих уметника годишње као и значајне изложбе страних аутора. Он је као управник МСУ организовао и прве ретроспективне изложбе српских уметника у иностранству, попут Саве Шумановића у Минхену или Милене Павловић Барили у Парми, а покренуо је и едиције стручних публикација: Теорија уметности, Поетике српских уметника XX века, и Српски уметнички критичари.

Гаврић је од студентских дана објављивао текстове из теорије и науке о уметности, као и преводе стручних текстова са немачког и енглеског језика. Његове текстове карактерисала је велика ерудиција и беспрекорно познавање теорије, и представљали су врхунске домете српске и југословенске историје уметности. У другој половини деведесетих публиковао је неколико изузетно значајних књига из области историје и теорије уметности, попут: Доналд Б. Куспит: избор текстова, 1985; Marcel Duchamp, 1995; Erwin Panofsky, Idea, 1996; Joseph Beuys - живот и дело, 2001; Wilhelm Worringer: Студије о уметности XX века, 2003.

Зоран Гаврић је предавао на Факултету примењених уметности, а као професор по позиву на Факултету драмских уметности у Београду, као и на Факултету ликовних умјетности Универзитета Црне Горе на Цетињу. Добитник је награде „Лазар Трифуновић" 2005. године.

Данашње издање Знакова посвећено је овом изузетном историчару уметности.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво