Како је настала спортска медицина у Србији

Гост Хипократије је Ивана Митровић, археолог, кустос Музеја спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду

У емисији ћемо сазнати о природи везе између археологије и спорта и на који начин је настала медицина спорта као засебне гране медицинских наука.

Без археологије не би можда ни било спорта онаквог каквог га данас познајемо. Наиме, Француска археолошка мисија(1829) и Немачка археолошка школа (1875) откриле су и истражиле Олимпију-древно место античких Олимпијских игара. Ово откриће инспирисало је Пјера де Кубертена да започне ревитализацију игара тако да од 1896.године имамо Модерне олимпијске игре. Медаља са ових, првих игара чува се у Музеју.Спорт појављује још у старом Египту, што се види на цртежима и зписима које можемо датирати у 2300 годину п.н.е. Спорт је настајао на други начин и другачито се развијао у појединим деловима света. На Далеком истоку, специфичан духовни систем развија посебан однос према телу и према телесном. У Грчкој, спорт је био интегрални део политичке доктрине атинског полиса, док је у Спарти представљао неодвојиви део војне културе.У смислу провера физичке спремности, у нашим народним песмама наилазимо на занимљиве податке који нам откривају како је изгледао испит тих способности.

У Србији су позната народна надметања од којих многа представљају основе савремених атлетских дисциплина, но тек је академски сликар Стева Тодоровић основао Прво српско друштво за борење и гимнастику 1857.године . Долазак пансловенског покрета-Сокола на ове просторе донео је нови облик и начин посматрања физичке активности. Значај ових активности препознали су и најеминентнији лекари тог доба- Владан Ђорђевић, Милан Јовановић Батут, Јова Јовановић Змај и други који су често били и активни чланови па и оснивачи соколских друштава. Балкански ратови и Велики рат су успорили развој соколског покрета. Стварањем заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, потоње Краљевине Југославије, Соколи добијају крила и граде посебну везу са краљем.

Током 1938.године отвара се Школа за телесно васпитање Краљевине Југославије. У њеном стварању кључну улогу имао је први специјалиста спортске медицине, др Војин Смодлака. Он је од 1937.године праксу обављао код др Арновљевића, у првој спортској амбуланти, направљеној за потребе Београдског лоптачког савеза. Од раније је било покушаја да се организује здравствена заштита спортиста, путем Тушковог фонда и кроз напоре појединаца, првенствено шампиона Монтевидеа Михајла Андрејевића Андрејке и Милутина Ивковића Милутинца. Но, тек је Војин Смодлака систематизовао медицинска знања у науке у спорту. Резултате његовог пионирског рада видимо и данас.

 Аутор емисије: др Момчило Ђорђевић

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво