Игре са лоптом у прошлости

Споменућемо неке старе, можда чак и заборављене игре, затим игре које су и даље на „репертоару" дечје доколице, а наћи ће се и оне које још увек живе у сећању најстаријих слушалаца. Ову тему илуструјемо снимцима оркестара којима су руководили Властимир Павловић Царевац и Миодраг Јашаревић.
Професорка Оливера Васић, за пријатеље и блиске сараднике запамћена под надимком Цока, оставила је велики број научних публикација о очувању нематеријалног наслеђа и дала допринос развоју фолклорних семинара. Њено поље интересовања биле су етнокореологија и етномузикологија, учествовала је на многим етномузиколошким и етнокореолошким скуповима, писала је научне студије о народној игри. Аутор је Приручника за записивање народних игара, била је председник Центра за истраживање и очување традиционалних игара Србије (ЦИОТИС).

„Лопта - дечија играчка или главни реквизит у бројним екипним спортовима (одбојка, кошарка, рукомет, ватерполо, ногомет) у нашем традиционалном наслеђу није имала данашњи изглед ни одлике. Прављена је од крпа увезаних канапом и говеђе длаке у пролеће када се говеда лињају. Била је таман толика да се обухвати шаком, „колико да стане у шаку", а називана је „крпењача" или „лопта", пише професорка Васић.

„Са појавом лопте од гуме и игара које су се преко школских програма училе и преносиле (као што су између две ватре, између четири ватре, одбојке, фудбала...), старије игре полако се заборављају и нестају. Данас не постоји много игара које се могу срести у сеоским срединама. Најпопуларнија игра је свакако фудбал, а заступљеност савремених игара са лоптом (одбојка, кошарка, рукомет...) зависи од успеха наших спортиста на великим светским такмичењима", закључује Оливера Васић.

Аутор: Тијана Станковић