Град

Петар Омчикус

Смрћу сликара Петра Омчикуса, априла 2019, Задарска група преселила се у историју. Нема више ни Миће Поповића, ни Бате Михаиловића, ни Милете Андрејевића, ни Вере Божичковић, ни Косаре Бокшан, ни Љубинке Јовановић... a ни њихових пријатеља који су 1947, заједно с њима, неколико месеци боравили у Задру.

Тих седморо младих студената београдске ликовне академије - сви из класе Ивана Табаковића - оснивају 1947. прву послератну уметничку комуну. Био је то тада врло опасан гест, пун стваралачке и чак политичке субверзивности.

У уметничкој биографији Петра Омчикуса битна су два одласка и један повратак. Први одлазак је тај, у Задар, 1947, а други у Париз 1952. А повратак је... повратак у Београд - где ће бити и члан САНУ. Али, од 1965, повремено са Косом Бокшан борави и у Велој Луци на Корчули, где њих двоје организују сусрете уметника и уопште интелектуалаца.

У Граду, снимак разговора са Петром Омчикусом из августа 2015. Имао је тада 89 година и испричао је причу о Задарској групи, себи, Београду, Паризу...

 Аутори емисије су Снежана Ристић и Радоња Лепосавић

 

 

Град Град

Autor:
Снежана Ристић и Радоња Лепосавић

Индивидуалистички, критички модел културе рађао се и развијао са рађањем и развојем urbsа – један од путева данашње рехабилитације индивидуализма је онај који нас враћа у Град. Комплексност урбане форме предложак је за структуру емисије. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво