Воћарство - извозни адут Србије

Србија има више од 12.000 истраживача, више од 70 института, 22 изузетно вредна развојна центра и 123 универзитета и факултета. Све то чини изузетну основу за развој сектора иновација, а резултат је добра позиција и на овогодишњем Глобалном индексу иновативности, који је објављен пре неколико дана. Које критеријуме мери овај Индекс и колико су они важни у смислу креирања мера подршке том сектору? О томе ћемо разговарати са Душаном Васиљевићем, директором за конкурентности и инвестиције у НАЛЕД-у.

Да ли рат у Украјини може да утиче на брзину енергетске транзиције, где је Србија у том процесу, колико би нас коштао, а колика би била цена ако се настави субвенционисање прљавих технологија и ослањање на угаљ као примарни енергент? Ово су нека од питања за професора Машинског факултета Александра Јововића.

Воће се у Србији гаји на око 200. 000 хектара. Просечна годишња производња креће се од 1,2 до 1,6 милиона тона. Велике количине заврше у извозу и знатно доприносе спољнотрговинском билансу земље. Род, на жалост често зависи од природних услова- времена и невремена. Ова година остаће запамћена као једна од најсушнијих, али кад је род појединих врста воћа у питању бележе се рекорди. Како је воћарство постало главни извозни адут Србије? Саговорник нам је професор Појопривредног факултета у Новом Саду, Зоран Кесеровић.

Уредник и водитељ Оливера Стајић.