Љубомир Симовић

У емисији „Код два бела голуба",  Љубомир Симовић  нам открива  како је поезија постала начин живота, како песник види и доживљава свет и  како  настаје  песма оивичена географијом  родног града, уобилчена језиком завичаја и менталитетом обичних људи, озвучена већ насловом прве објављене песме "Балада о обичном човеку". 

Љубомир Симовић песник, драмски писац, есејиста, редовни члан Српске академије наука и уметности рођен је 2. децембра 1935. године у Ужицу. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а студије  југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филолошком факултету у Београду.

Прву песничку књигу „Словенске елегије" објавио је 1958. године а  потом су уследиле  књиге:  "Весели гробови", „Шлемови", „Уочи трећих петлова", „Источнице", „Игла и конац", „Видик на две воде"  у којима се лица и наличја града Ужица преливају кроз слике предела и портрете обичних људи, увек као „ видик на две воде".  

Песнички видици Љубомира Симовића, као видици или погледи на два света, на различита  времена, на обичног човека који под теретом историје, ратова, и страдања, околности и стварности покушава да одбрани „смисао живота" ,   присутни су и у његовим драмама („Хасанагиница", „Чудо у Шаргану", „Путујуће позориште Шопаловић" и „Бој на Косову") као и у роману хроници „Ужице са вранама" који је објавио 1996. године.

Тако и  вечерашња прича о поезији  као "одбрани света и живота"  почиње сећањем Љубомира Симовића на родно Ужице, на детињство и одрастање обележено књигама и позориштем.

Аутор и уредник емисије Тамара Крстић.