Читај ми!

Корона вирус – поглед у будућност

У Српској академији наука и уметности данас се одржава научни скуп "Шта смо до сада сазнали о ковиду 19 – поруке, нова сазнања и дилеме“. И заиста је приметно, не само по смањењу броја заражених, да и стручњаци помало своде рачуна о досадашњем току пандемије, у нади да се нећемо сусретати, бар не у овако агресивној форми тзв таласа, са вирусом корона у будућности. О томе каква је будућност корона вируса, шта је заправо колективни имунитет, и шта одређује нашу заштиту од инфекције, разговарамо са имунологом др Милошем Марковићем из Института за микробиологију и имунологију.

Најављене, и у закон придодате, промене у нашем језику, које би учиниле жене видљивијим и равноправнијим у друштву, изазивају ових дана супротстављене ставове у јавности. Очигледно је велика промена најава обавезног увођења женског рода код истицања занимања и звања, за коју многи језички стручњаци, чули смо ових дана, траже да се догоди током времена и природно, јер, како кажу, наружићемо сопствен језик. С друге стране можда се ипак неким обавезујућим нормама може помоћи да се у друштву промени свест о важности, па на крају и коректности тога да се ствари, особе и занимања, називају именима у складу са реалношћу, тј ако је то женски или мушки род, да то и препознамо у говору и писму. Да ли је рогобатно и насилно да прихватимо промену и говоримо како нисмо навикли и зашто је то важно, питаћемо Јелену Лалатовић из Института за књижевност и уметност и једну од ауторки Приручника за употребу родно осетљивог језика.

На данашњи дан широм света се обележава Дан деце жртава насиља, којима је ускраћена могућност да на равноправној основи уживају своја људска права. У Србији су деца, упркос свим напорима, и даље изложена физичком и психичком насиљу, али и другим видовима злостављања и занемаривања. Број деце који је принуђен да ради на улици, не иде у школу и ступа у принудне бракове је и данас велики. Са дискриминацијом најчешће се сусрећу деца из ромских породица уз децу из маргинализованих и рањивих друштвених група. Како насиље утиче на одрастање, какву особу ће такво опхођење обликовати питање је за дечијег психијатра, Оливера Видојевића.

Са вама је Мирјана Никић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво