Економија пажње - како је наша пажња постала нечија роба и капитал?

Пажња као ресурс, роба и капитал, баш као и време са којим је у директоној вези, необновљива је драгоценост. И док је време неограничена категорија, једина чији крај нико неће дочекати, пажња је све ограниченија и, захваљујући најпре убрзаном технолошком напретку у првим деценијама новог миленијума, мери се секундама. Прецизније, траје до десет секунди, јер је већ после тога преплављује нова информација или сензација. Десетак секунди - толико имамо да бисмо схватили да ли нам се нешто свиђа, да ли нам је то важно или потребно. И у истом року, неколиких трептаја оком, неко други на тржишту - а на њему су сви сегменти живота, безмало свих људи на свету - зарађује или губи. Време које је одавно препознато и као новац, никада више није било баш то. Наша пажња се, дакле, убрзано топи и нестаје. Куда то може да нас одведе као људски род и можемо ли свесно да се одупремо том процесу те повратимо за себе ресурс који бележи инфлацију на тржишту - само су нека питања за филозофа, професора Јована Чекића са Факултета за медије и комуникацију у Београду.

На сличном трагу је и још једна данашња тема. Наиме, сва домаћа и светска истраживања указују да се из године у годину драматично повећава број деце која имају проблеме са развојем менталних, социјалних и физичких способности, због прекомерне употребе савремених технологија. О томе како наћи праву меру када је реч о коришћењу мобилних уређаја и компјутера у раном узрасту разговарамоћемо са проф. др Далибором Петровићем, социологом.

У "Магазину на Првом" и о: исправном комбиновању витамина, минерала и суплемената; 150. годишњици рођења сликарке Надежде Петровић чије се обележавање нашло у календару важних датума УНЕСКА; трећој акцији масовног чишћења Србије "Заврни рукаве" у организацији "Еко страже" и финалу овогодишње ски-сезоне на Јахорини за предстојеће празнике.

Са вама - Елизабета Арсеновић.