уторак, 16. феб 2021, 11:55

О загонеци и загонетарству

Волите ли уз прву јутарњу кафу да решите понеку скандинавку? У скандинавци увек сазнате нешто ново, а и разбуди вас боље и од кафе. У енигматским листовима поред скандинавки има и других врста загонетки, па ћете ви можда више уживати у осмосмерки.

„Пријатељ српске младежи" био је први српски лист који је објављивао загонетке, а његов оснивач био је Ђорђе Натошевић. Он је сакупио преко хиљаду народних загонетки и две хиљаде питалица, а у „Летопису Матице српске" објавио је и свој есеј „О загонеци", који представља основу теорије српске енигматике. Не зовемо без разлога Ђорђа Натошевића „оцем српског загонетарства". Но, да се ја вратим скандинавци. Да видимо: град на Аљаски, седам слова...

Кад смо већ код градова и загонетака, знате ли да је Сомбор један од првих центара српског загонетарства? Управо ту је покренут лист „Пријатељ српске младежи". Данас код нас постоји много других загонетачких листова, а најдуговечнији је „Енигма" (данас „Новости енигма"). Занимљиво је и то да и у старијим и у новијим издањима разних листова који се баве енигматиком, у текстовима врсних домаћих познавалаца ове теме, срећемо варијације у терминологији. Треба ли употребити реч грчког порекла - енигматика или се ипак окренути домаћим еквивалентима - загонетарство и загонеташтво? Да ли је онај ко саставља енигме или загонетке енигмата, енигматичар или пак загонетач?

Аутор текста: Катарина Костић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумац - Феђа Стојановић