Читај ми!

И Дучић би му скинуо капу

`Како кажу у Херцеговини - чему живот ако се нећемо веселити?`- овим речима почиње једну од својих безброј дивних прича невероватни момак из Бразила, са српским држављанством- Тиаго Фереира, који је напросто заљубљен у нашу земљу и ове крајеве, па је- поред осталог- недавно био и крај чувене Херцеговачке Грачанице и описао целом свету топлину Дучићевог града под платанима, који се тако фино ушушкао на реци Требишњици. И вечни српски писац и дипломата одао би признање овом младићу за све његове мисије, за огромну количину љубави којом описује Србе, то је нешто незабележено до сада. Да прича буде комплетна и заокружена како треба, Тиаго је- поред држављанства- недавно остварио још нешто о чему је маштао- постао је српски зет, оженивши такође драгу Бојану, родом из Пријепоља. И данас га проналазимо у тазбини, окруженог таштиним питама и уштипцима, забринутог због поплава у том крају, замишљеног погледа упућеног га Лиму, Јадовнику, Златару и Увцу.

Фудбалски интернационалац Драган Ћеран (33), који је померио границе у узбекистанском фудбалу и тренутно је један од најбољих стрелаца на свету, приложио је 500.000 динара за храм Светог Василија Острошког у родном Банатском Великом Селу. Нашим љубитељима фудбала најпознатији по дугом стажу у Смедереву, у златно време клуба из града на Дунаву, Драган је каријеру наставио у иностранству, показујући своје умеће, поред осталог, у Белгији, Северној Македонији, Израелу, Азербејџану, Саудијској Арабији и, наравно, Узбекистану, где је , играјући за Насаф и Пахтакор, освојио је све могуће тимске и појединачне трофеје у овој земљи. Он је највеће фудбалско име у Узбекистану- иако није класичан нападач, најефикаснији је у шампионату ове државе. Због одличних партија на терену, понуђено му је и држављанство, да заигра за њихову репрезентацију.Ћеран, ипак, није заборавио свој завичај, показао је да, поред спортског умећа, има и велико, огромно срце. Чућемо га управо данас на програму Радио Београда 1, непосредно по освајању Купа Узбекистана, и то одавде, из Србије, где је са породицом дошао на краћи одмор, да напуни батерије и испуни своју душу племениту и широку као Панонска низија.

Питаћемо за здравље, односно поразговарати с још једном изузетном особом, младом Александром Богдановић која такође обавља племениту мисију- покренула је акцију сакупљања књига које набавља од људи добре воље и прослеђује онима којима су најпотребније, са жељом да свака школа, вртић, болница у Србији имају библиотеку. За себе каже да је `књишка мољчица`, ми бисмо пре рекли да је дар с неба, јер такви људи не рађају се сваког дана. У сваком тренутку зна где је која књига, коме би могла бити намењена, ко ће јој се и где највише обрадовати. Од настанка акције `Књига за све`, неколико хиљада књига је прошло кроз Александрине руке и отишло на 20 адреса, од породилишта, преко школа по селима широм Србије и прихватилишта за децу, до вртића, удружења пензионера и етно-домаћинства. И не намерава Александра да остане на томе, нове пријатеље стиче сваког дана захваљујући и блогу `Библиотекарка`, полако почињу да се одазивају и издавачи, акција се захуктала, то је преко потребно баш сада, у јеку пандемије короне.

Наш саговорник је и селектор боксерске репрезентације Србије Милан Пиперски, такође један од оних који су на време схватили да је спас у раду с младима. Савезни тренер неуморно путује са својим изабраницима по земљи и свету, смењују се квалитетне припреме и међународни турнири, уосталом и сам је био истински ас ове спортске дисциплине, добро зна све њене тајне. Коначно, ако причамо о боксерској години за нама, не треба заборавити момка који је још без пораза на професионалној сцени, Марка Николића, момка који је по струци ватрогасац, а својим челичним песницама пали истински спортски пламен где год се појави међу конопцима, код нас и на страним ринговима.

Ватерполисти Црвене звезде освојили су Куп Србије тријумфом над крагујевачким Радничким после бољег извођења петераца резултатом 13:12. Утакмица вредна финала тренутно два најбоља тима у Србији. Подсетиле су данашње борбе у базену на оне антологијске пре седам и шест година. Црвена звезда је поново била успешнија и реванширала се за пораз у полуфиналу протекле године. Црвено-белима је трећи пехар Купа Србије, девети трофеј у историји клуба, један од лепих повода за разговор са шефом стручног штаба Црвене звезде, Александром Филиповићем.

Они који помно прате ову емисију добро знају да на крају сваке године правимо рекапитулацију спортских дешавања код нас и у свету. Тако је било и прошле суботе, биће доста тога и данас, кроз приче о резултатима српских спортиста у пливању, кајаку, веслању.Разговарамо, поред осталих, и са Игором Милојевићем, генералним секретаром СД Црвена звезда и директором ватерполо клуба црвено-белих. Годину за нама оцењују Дејан Стевовић, уредник у `Спортском журналу` и Дамир Ђорђевић, оснивач и директор Спортске мреже Србије `СпортНет`. Осврнућемо се и на NBA, NFL и такмичења формуле 1 у години за нама.Пратићемо резултате утакмица Премијер лиге, познато је да за Енглезе нема паузе ни када су најзначајнији празници.

Ту је и витез кулинарства Милијан Стојанић, који нас, ево, петнаесту годину у овом програму упознаје с тајнама гастрономије и едукује у вези рецепата за сваку трпезу. Иначе, тек што се на тржишту није појавила књига коју је написао у поводу 165 година од рођења великог научника Николе Тесле .Све то и још много више, и ове суботе на програму Радио Београда 1, у оквиру нашег породичног магазина богате традиције, надамо се и- светле медијске будућности. Музички, осврнућемо се, као и обично, на златне хитове осамдесетих година прошлог века, показало се, по општем мишљењу, да су биле идеалне за креирање лаких и ведрих нота, уз које можете провести још једно пријатно поподне.

Уредник и водитељ је Жељко Стефановић

 

Време спорта и разоноде Време спорта и разоноде

Autor:
Жељко Стефановић

13. марта 2024. године, емисија обележава 64 година постојања, што је сврстава у ред најтрајнијих радио програма у нашим и европским оквирима. Свих тих деценија била је и остала мамац за публику која прати спорт, али и актуелности из јавног и културног живота. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво