Читај ми!

Михајло Идворски Пупин - отац електронике и телекоминикација

Прича која почиње захтевала би заправо форму романа-реке, а не радијску емисију краћу од једног сата. Јер у њој је толико притока и све су толико бујне, да их је тешко и пратити ( иако је јако лепо), а некамо ли обуздати и утерати у једно корито. Све је у тој причи широко, шарено и плодно као Банат у ком јој је извор. А име му је – Идвор.

Савремене електонске енциклопедије једноставно кажу: Идвор је насеље у Србији, у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 947 становника. Познато је као родно место српског научника Михајла Пупина. Има ту још мало других података - да се за њега зна још у 17. веку, да је током 18. било важно као и друга погранична места Аустријске царевине, да су се 1848. Идворци побунили против Мађара, али ипак касније потпали под власт Угарске монархије, те да и у својим најбољим годинама место није имало више од две-три хиљаде становника.

И све би тако било равно, равно, једва гдегод и кадгод усталасано да се баш ту, у Идвору, није 1854. родио Михајло Пупин, један од најзначајнијих научника у историји људског рода и један од највећих родољуба и добротвора у историји нашег народа. Због те чињенице, као и због тога што је сам Пупин с поносом своје порекло истакао додавши уз породично презиме и „Идворски", мајушно банатско село је на географској карти света сада познато, знаменито и штрчи као неки Хималаји - посебно када је реч о науци. Многи Американци и данас не знају где је Србија, али такође многи због Пупина знају да је Идвор у њој.

Када бисмо само набројали све чиме се Пупин бавио, шта га је занимало и у којим све областима је постигао највише могуће резултате, не знамо да ли бисмо имали довољно времена да у једној емисији испратимо подробније макар један од већ поменутих многих токова који су чинили његов плодан, разноврстан и успешан живот. И зато, пошто је на првом месту увек представљен као „српски и амерички научник, проналазач и професор универзитета", бирамо да га и ми данас тако представимо.

Зато смо отишле у Идвор, право у центар села, код цркве, тик уз коју је и Народни дом, изграђен жељом и донацијом Михајла Пупина, у којем смо се среле и разговарале са др Драгољубом Мартиновићем, професором Електротехничког факултета у Београду, аутором две монографије о великом научнику, који је због дивљењу према његовом делу и сам последњих година, с обзиром да је у пензији, постао Идворац, купивши кућу која са Пупиновом родном дели комшијску ограду.

Причу о оцу електронике и телекомуникација, захваљујући којем можете, између осталог, да радио емисије слушате и преко својих мобилних телефона забележиле Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

 

 

Којекуда Којекуда

Autor:
Аутори: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић

Емисија Радио Београда 1 која ће вас, баш како јој и назив говори, водити од Келебије до Медвеђе, од Бајине Баште до Неготина - у сеоца и градове, у прошлост и будућност, у стварно и могуће. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво