Родитељске муке

Уочи сезоне рођендана, сваке године ме облије хладан зној. Калкулације, сабирања, одузимања, довијања како не отићи у минус. А дечји прохтеви све већи!

Тако ми је пре две године син испоставио један прилично неочекиван и надасве неугодан захтев: да му купим сто и рекете за стони тенис. „Ништа", помислих, „испробаћемо нову стратегију." Међутим, мој план је доживео крах. И поред свих покушаја да га убедим да је и багминтон леп спорт и врло сличан стони тенису, чак и здравији јер се игра у природи, све се завршило сузама разочарања. Не би ме изненадило да следеће године пожели да се бави скоком у вис. Мора да су тренинзи скупи, зна он то да намирише. Ћерка је тражила бициклу или најновије рошуле са светлећим точкићима, а добила је чизмице по мамином избору; можда их је двапут обула. Каже: „Не свиђа ми се тај ту рајфешлус."

Аутор текста: Матија Нешовић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумац - Феђа Стојановић