Азнавур међу стативама

Један од симбола Јерменије свакако је Шарл Азнавур, док је света и века памтиће се његове бравуре пред микрофоном. У новије време, ево већ другу сезону, у овој земљи малтене сви су одушевљени одбранама српског голмана Стефана Чупића и готово да су га `присвојили`, толико их је `купио` достојанственим држањем, уложеним трудом и срцем утканим у борбама за боје свог клуба. Са екипом Арарата, нажалост, испао је већ на старту из европских купова ове године, после дуела са Омонијом, али је и нама скренуо пажњу да се подсетимо овог младића, једног од оних који су славу Србије пронели широм планете, освајањем златне медаље на Европском првенству у Литванији, као и пласманом, са младом селекцијом, на Европско првенство у Чешкој. Чупић је рођени Нишлија, током каријере стајао је на голу Радничког, ОФК Београда, Дорћола, ОФК Бачке, норвешког Сарпсборга 08, Вождовца и, сада, јерменског Арарата. Србија никада није оскудевала у добрим голманима, ево још једног доказа за то, попричаћемо мало са Чупићем, да видимо како је, шта ради, какви су му планови, како из Јерменије види и доживљава српски фудбал.

Убедљиво најнепопуларније име на свету у овом тренутку- Корона- могло би донети срећу нашој рукометашици Јелени Терзић. Постала је чланица истоименог клуба из румунског града Брашова, са којим има најозбиљније амбиције. Јелена има 25 година, државна је првакиња Србије са Јагодином 2018. године, најбољи стелац годину дана касније, игра по десној страни, има ретко снажну руку и снажан шут изван линије 9 метара. Њен напредак видео се и прошле године, када је- као чланица Наисе- успела да се пласира у полуфинале Челенџ купа,а такмичење је тада прекинуто. Терзићева има бронзану медитеранску медаљу са Светског универзитетског првенства, исте године бранила је боје Србије и на Медитеранским играма.

Доста година је прошло од када смо први пут у овој емисији разговарали са Светланом Билић- то не значи да је наш најуспешнији женски арбитар од тада остарио, већ да смо ми ишли корак испред времена и осетили да ће од атрактивне девојке из Руме нешто лепо да буде. И јесте, уз остало Светлана је помоћни судија и редовно "маше" у Суперлиги за мушкарце и даме, била је актер финала Универзијаде у Београду 2009, финала на Европском кадетском и омладинском првенству и полуфинала Светског првенства за девојке до 20 година у Папуа Новој Гвинеји, делила је правду на Европском првенству у Холандији за сениорке и још много тога обавила. Куриозитет- поред суђења , развија и споствену линију спортске опреме и жели на тај начин да избори место на Старом континенту, можда и шире. Чућемо како је доживела суђење у завршници два најважнија европска купа.

Футсал је глобано у експанзији. Фудбалске федерације су све више окренуте развоју спорта, уз учешће женске популације. Србија је одиграла квалификације за Европско провенство за жене, иако није имала своју лигу. Изгледа да је дошао тренутак и за то, да ове девојчице, које су показивале завидну вештину у универзитетским и другим селекцијама, имају и своје клубове, за које ће играти, паралелно са репрезентацијом Србије. Марија Армуш један је од родоначелника женског лоптања на паркету, има доста трофеја и медаља, предводи футсал репрезентацију Србије, у првој првенственој сезони требало би да игра за ЖФК Земун, проверићемо, наравно. Иначе, из региона- Хрватска има лигу, али је то све још у повоју. Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија -немају женски футсал ни у најави. Селектор футсал селекције Србије Дејан Мајес навија из све снаге за лигашко такмичење, како би редовно могао да прати форму својих изабраница и, евентуално, уочи неке нове ведете.

Истакнути фудбалски тренер Љупко Петровић, који је са Црвеном звездом забележио највећи и тешко поновљиви успех овдашњег фудбала, освајањем Купа шампиона 1991.године, доживео је лепо признање у Броду, у Босни и Херцеговини. На зиду тамошњег Културно-спортског центра направљен је велики мурал с његовим ликом, ту привилегију има само још велики, бесмртни песник Душко Трифуновић. Наш колега Слађан Јеремић помно је пратио целу церемонију, која је протекла у свечаном тону. Лјупко је, да подсетимо, рођен у Великој Брусници, у општини Брод и често и радо се враћа у свој завичај, где има доста пријатеља и увек је радо виђен. Доказ за то је овај мурал, као и прилог кога слушамо у породичном магазину Радио Београда 1. 

Интензивно се и на све стране ових дана прича о филму о Томи Здравковићу, чије је снимање о току. И ми смо у овом термину слушали главне глумце, као протичу радни дани на терену, а овога пута филму прилазимо на други начин. У њему се, наиме, појављују истакнуте личности једног времена, оне због којих су улице увече били празеи, а куће-пуне, идоли наше и многих младости. Међу њима је и Предраг Живковић Тозовац, који је- уз остало- аутор текста за једину нову песму која је направљена специјално за овај филм. Нова песма која звучи као да се већ негде чула, као из оних старих, добрих времена, или обрнуто- стари звук, с новијом продукцијом, укратко- стил који је неговао и Тома. О свом учинку, о односу и реалацији са Здравковићем, о догодовштинама које су имали на турнејама попут `Песме лета`, за нашу емисију ексклузивно и радо говори говори Тозовац, велики маг српске народне песме.

Скрећемо пажњу и на изузетну акцију коју су покренули студенти Филолошког факултета у Београду, а подржали студенти са свих страна, неки други млади људи, и не само млади. Разговарамо са Радојем Мајсторовићем, једним од иницијатора акције у којој професори бесплатно држе он-лајн часове на петнаестак светских језика, а полазници имају само обавезу да уплате по 1000 динара месечно деци за коју је тог месеца намењена акција, и то у сарадњи са државним органима, са којима се бирају малишани којима ваља помоћи. Група на фејсбуку и другим друштвеним мрежана носи назив `Хуманитарни курсеви језика`, занимљиво је да су се већ пријавили и они који би да држе часове гитаре, виолине, клавира и много оних који би тако да споје лепо и корисно- помогну коме треба, а нешто корисно и науче. Гест за сваку похвалу, диван пример помоћи младог света који долази, као нада да ћемо овај свет оставити у правим рукама, једног дана. Наш колега Ранко Стојиловић налази се на југу Србије, у Лесковцу, `српском Манчестеру`, јављаће нам се са утакмице фудбалске Прве лиге Србије, између Дубочице и крагујевачког Радничког, уз неке лепе приче везане за тај део земље и тамошњи спорт.

О завршници европских фубалских купова разговарамо и са нашим интернационалцем, фудбалским зналцем, Радмилом Михајловићем, с њим је о финалу Лиге шампиона и Лиге Европе попричао Милан Биговић. Бавимо се и културом, јавним животом, лепим дешавањима око нас. У Голубачкој тврђави постављена је изложба `Обновимо Маглич`. Изложба `Стрип легенда` постављена је у лесковачкој библиотеци `Радоје Домановић`, аутор је познати цртач Душан Рељић. У галерији Народног музеја у Краљеву отворена је изложба слика Браца Бонифација, канадског уметника српског порекла. Чућемо и ко су лауреати `Драинчеве награде`, као и `Балканске смотре младих стрип аутора` у Лесковцу. Николија Тубић излаже у галерији `Стара капетанија`, у атријуму Народног музеја у Зрењанину вечерас је концерт ансамбла `Нова Барселона`,а `Влада и Бајка` спремају албум са десет потпуно нових песама, премијерно ћемо чути ону под називом `Лаж`. И `Легенде` имају нови носач звука, са новим вокалним солистом, новим спотом у коме гостује Јова Радовановић. Коначно, ту је и Мики Марфи, односно, Мики Марковић, момак наше горе лист, рођен у Вуковару, у Београду објављивао плоче с групама `Музеј Сарван` и `Афера`, а потом, уз гитару, обишао скоро читаву планету, да би се скрасио на Канарским острвима. Одатле нам стиже његов дигитални албум `Хонолулу`, кога објављују, за овај регион, `Кроација рекордс` и `Југотон`.

У Сарајеву је синоћ изведена премијера плесне представе `Позив- сви марш на плес`, у кореографији Игора Кирова. Култни ресторан `Стенка` ради после годину дана обнове, али се ми не бавимо гастрономском понудом, већ оном песничком, јер је тамо већ годинама окупљалиште оних који воле лепу усмену и писану реч, тако ће- веле-бити и убудуће, само у новом, оплемењеном руху. Нови клуб-књижара `Креативног центра` почео је с радом на Новом Београду, тренутно су изложене карикатуре на платну Боба Живковића. И ове суботе доста новитета из Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу `Адлигат`. Александар Чотрић добио је још једно признање, овога пута заједно са бугарским колегом Валентином Димитровим, и то `Велику награду Варне`, у области књижевности. Представа `Интимност`, редитеља Андреја Носова, по тексту Биљане Србљановић, премијерно је изведена на 71. `Дубровачким летњим играма`. Самостална изложба Тање Николајевић- Веселинов отворена је јуче у галерији УЛУС, у Банатском Великом Селу одржана је четврта ликовна колонија. Да нам је неко пре месец-два дана рекао да ће заштитне маске постати хит на тржишту- тешко да би му ико на свету поверовао. Акција Народног музеја у Београду, међутим, показала је да ни то није немогуће, напротив. Дела великих сликара, домаћих и страних, нашла су место управо на маскама- редови испред музеја су у недоглед, све док не понестане масака. Од Саве Шумановића до Далија, и сви би да их имају што више, јер су лепе, атрактивне и по популарним ценама. Не веровали или да, редови за маске зарад уметности, просто фасцинантно. Чиста десетка ономе ко се овога досетио. Лепо и корисно у исто време. 

И овог поподнева чућемо витеза куинарства Милијана Стојанића, са најновијим предлогом јеловника за недељни ручак. Доста новитета са домаће и светске музичке сцене нас очекује, али и мноштво старих добрих рефрена за сва времена. Емисија за читаву породицу скромно вам се препоручује и ове суботе.

Уредник и водитељ емисије је Жељко Стефановић

 

 

 

 

 

Време спорта и разоноде Време спорта и разоноде

Autor:
Жељко Стефановић

13. марта 2024. године, емисија обележава 64 година постојања, што је сврстава у ред најтрајнијих радио програма у нашим и европским оквирима. Свих тих деценија била је и остала мамац за публику која прати спорт, али и актуелности из јавног и културног живота. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво