понедељак, 18. феб 2019, 10:55

Српски на српском

У зграду нам се доселио нови комшија, одмах на спрату изнад. То је један харизматичан, млад човек, увек пристојан и насмејан, па још и уметник – свира виолину. Како сам се само томе обрадовао! Свако има неку своју жицу која га транспортује у неки далеки свет снова, а за мене су то жице виолине. Па можете замислити како су ми први дани у суседству новог комшије започињали чаробно, са Чајковским или Менделсоном уз јутарњу кафу. А онда су се нашем талентованом комши заређали велики концерти, па је почео да вежба по цео дан. И по целу ноћ.

Његове су ме жице транспортовале хиљаде километара далеко од снова, а јутарња кафа претворила се у јутарње кафе. И комшије у стану поред су се жалиле на бесане ноћи, али обзиром на то да нам се млади комшија свима допадао, нико није хтео да га опомене. Како млађи не воле од старијих да чују ону чувену Ма све је то младо и незаинтересовано, тако ни ми мало старији не волимо да испадамо мргуди и џангризала. Зато смо одлучили да му напишемо анонимно писмо везано за ситуацију. Пошли смо тако једно вече, кад смо чули да је ту, још један комшија и ја, да му доставимо коверту са љубазном опоменом на праг.

- Чекај ме ти иза - рекох - а ја ћу да оставим писмо испред и да позвоним, па ћемо брзо да збришемо.

Аутор текста - Јелена Вујковић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумац: Феђа Стојановић

Уредник и водитељ: Мирјана Блажић