Читај ми!

Музика вива – 31. Међународна трибина композитора

У четвртој емисији циклуса који посвећујемо најзначајнијем фестивалу савремене музике у нашој земљи, представићемо дела Јовице Мутавџића, Александра Симића, Елиота Делафоса, Владимира Тошића и Џијун Чанг са концерта одржаног 5.октобра прошле године у простору Делта Хауса на Новом Београду.

На почетку концерта, виолинисткиња Јелена Димитријевић, виолончелиста Ђорђе Милошевић и пијаниста Владимир Глигорић извели су композицију Лутања Јовице Мутавџића. Овај композитор, рођен 1978. године завршио је основне и мастер студије на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Милана Михајловића, а последњих година активан је као композитор и педагог у родној Рашкој. Његова композиција Лутања, дочарава различита расположења помоћу хетерогеног мотивског материјала, који се наизменично понавља, кроз одсеке прегнантног, али и лирског призвука.

У наставку ћете слушати дело још једног домаћег аутора представљено на прошлогодишњој Међународној трибини композитора у Београду. Дело Uncanny Pact Александра Симића, настало је, према рећима аутора, као поруџбина једног виолинисте, који је желео да дело буде омаж „највећем од свих мастора виолине", Николу Паганинију. Отуда назив овог дела, који би се могао превести као „мистериозан, или тајанствени договор" алудира на наводно „неприродно" порекло Паганинијеве виртуозности, која је била описивана и као „демонска". Симић у свом делу користи више цитата и парафраза, од којих је најупечатљивија она на самом почетку дела - грегоријанска секвенца „Диес ире", коју су композитори од Берлиоза и Вердија, до Лигетија и Картера користили као симбол мрачних, драматичних, дијаболичних, апокалиптичних или гротескних стања и осећања.

Потом следи композиција 1010011010 француског аутора Елиота Делафоса. Овај композитор и саунд уметник истражује интеракције између електроакустичних и инструменталних звучања, односно двосмисленост која може да постоји на граници ових светова. Његово искуство у области електронске музике надахњује његов рад у области акустичне музике, и обратно. У овом делу Делафос приступа ансамблу не као о групи од пет извођача, већ, према сопственим речима „као о метаинструменту који може да понуди извесне колористичке могућности". У првом сегменту дела он се фокусира на хоморитмију, а у другом истражује однос микроинтервала и хармоније. Док у првом одсеку, музика има растрзан ток, наликујући каквом катарзичном плесу, у другом, медитативнијем он дочарава „другу страну медаље" односно стање транса.

Композиција Мотуос Владимира Тошића настала је 2021. године, а сам назив представља кованицу речи „мотус" и „остинато", које истовремено и описују музички садржај овог дела. Дело се састоји од три одсека: први и трећи су енергичнији - како динамички тако и ритмички - док је средњи део мирнијег карактера. Сваки од делова је заснован на истом принципу: секвентном узлазном понављању мелодијско-ритмичког модела, изграђеног на сталном дијалогу басовске и сопранске деонице, који се поступно мења у току репетитивног процеса.

Емисију завршавамо остварењем под називом Фристајл Бетл Џијун Чанг. Ова корејска ауторка последњих година живи у Сједињеним Америчким Џравама где предаје композицију и музичку теорију на Централном универзитету у Вашингтону. Овакво мултикултурно искуство, омогућава Чанговој да са тачке гледишта једне културе, сагледава другу као обилно извориште креативности. Стога, она у свом композиторском раду природно комбинује обе културе; међутим, композиције Чангове се не ограничавају на фузију корејске и класичне музике. Док се у највећој мери инспирише културом Источне Азије, други извори инспирације потичу из различитих музичких поетика и жанрова као што су савремена класична музика, K-Pop, џез, музичко позориште, хип-хоп, улична музика и world music. Композиција Фријстајл бетл настала је 2021. године а инспирисана је плесном 'борбом' брејкденсера у којој је ауторка видела аналогију са композиционим поступцима у камерној музици. Према речима Џијунг Чанг, „током одвијања комада, слушаоци ће моћи да чују музичку реинтерпретацију и преосмишљавање покрета из брејкденса као што су 'топрок' (плесање у стојећем положају), 'даунрок' (покрети на тлу), акробатски елементи и 'замрзнуте' позе".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво