Читај ми!

Отварање нове сезоне миланске Скале, директан пренос

Традиционално, сваког 7. децембра, миланска Скала инаугурише своју нову оперску сезону на дан заштитника града Милана, Светог Амброзија. И овај пут, слушаоци Трећег програма Радио Београда, биће у прилици да присуствују уживо овом изузетном оперском догађају.

Руководство Скале, на челу са маестром Рикардом Шајијем, определило се за класика руске оперске традиције, оперу Борис Годунов Модеста Мусоргског. У насловној улози наступа Илдар Абдразаков, Аин Ангер је Пимен, Станислав Трофимов је Варлам, Норберт Ернст је Кнез Шујски, Дмитриј Головин је Григорије самозванац, Алексеј Марков је Шчекалов, Јарослав Абаимов је Јуродиви, Ана Денисова тумачи принцезу Ксенију, док је Лили Јерстад царевић Фјодор. Хором и оркестром миланске Скале диригује Рикардо Шаји.

Борис Годунов се налази на репертоару Скале још од своје италијанске премијере 1909. године. Ово је други пут да отвара нову сезону миланске оперске куће после 1979. године, када је на отварању дириговао Клаудио Абадо, а режисерку поставку потписивао Јуриј Љубимов.

Овај пут наши слушаоци ће имати прилику да чују прву верзију опере из 1869. године, која се назива и Прото-Борисом с обзиром да представља првобитну драматушку замисао Мусоргског. Либрето је написао композитор базирајући је на Пушкиновој драми о владару из тешког и турбулентног периода руске историје. По завршетку, 1869. године Мусоргски је партитуру предао комитету Царских позоришта како би била постављена на некој од позорница. Али, дело је одбијено, пре свега јер није имало женску протагонисткињу и љубавни заплет, док је и сам директни, реалистични стил композиторског писма навођен као разлог. Због тога је 1871. године Мусоргски направио велику ревизију свог дела уводећи нове сцене, посебно такозвани „пољски чин", лик пољске принцезе Марине, мењајући свеукупну струкутра дела од седам сцена у оперу са прологом и четири чина. Ова верзија, посебно у оркестрацији Римског-Корсакова је била много заступљенија на оперским сценама, међутим Рикардо Шаји је посебно био привучен оригиналном снажном, мрачном и опором партитуром Мусоргског која послењих година доживљава ренесансу широм света.

Сиже опере:
У верзији из 1869. године опера Борис Годунов се фокусира на кривицу појединца и последице његових поступака. После смрти цара Фјодора, војска и свештенство приморавају окупљени народ да моле Бориса да постане нови руски владар. Крунисање се дешава на Црвеном тргу, а велику церемонију прекидају спорадични немири. У ћелији Чудовског манастира, стари монах Пимен завршава своју хронику Руске историје. У њој наводи да је легитимни наследник престола, царевић Димитрије, убијен по наређењу Бориса Годунова. Пимен искушенику Григорију прича о околностима Дмитријевог убиства, помињући да би царевић, да је преживео, био сличног годишта као Григорије. Због тога, млади искушеник одлучује да почне да се представља као Дмитриј не би ли покренуо устанак против Бориса и заузео руски трон. Ипак, његови планови не теку глатко, тако да он бежи у Пољску избегавајући хапшење које му се спрема. Последња сцена посвећена је догађајима из 1604. године. Борисова деца Ксенија и Фјодор су одрасли. Цар влада земљом измученом глађу, а немири су чести, док гласине о Борисовом убиству царевића добијају на све већем замаху, а побуњеничка војска коју предводи Григорије надире преко границе. Прогоњен духом убијеног Дмитрија, Борис Годунов свом сину Фјодору упућује речи утехе и молбе, а потом растројеног ума, умире.

Уредницe Ксенија Стевановић и Јелена Дамјановић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво