Уметност интерпретације – Кристијан Захаријас

У емисији ћемо представити снимак последњег, опроштајног реситала пијанисте Кристијана Захаријаса, који је одржан 8. септембра ове године у Фондацији Пјер Ђанада у швајцарском градићу Мартињију.

Као један од најистакнутијих пијаниста своје генерације, Захаријас се током своје каријере позиционирао као једна од централних фигура савременог немачког пијанизма. Пијанистичко образовање, стекао је код Влада Перлмутера у Паризу, а међу његове прве успехе убрајају се победе на пијанистичким такмичењима у Женеви 1969. године, такмичењу Ван Клајбурн 1973. године, као и на Равеловом такмичењу у Паризу две године касније.

Захваљујући својој изразитој музичкој индивидуалности, Захаријас је стекао значајно интернационално признање наступајући на престижним концертним подијумима широм Европе, Јапана и Сједињених Америчких Држава, али и остварујући награђиване албуме са водећим светским оркестрима и диригентима. Такође, значајан сегмент његове уметничке каријере представља и камерно музицирање са појединим саставима и солистима са којима негује дугогодишњу сарадњу, попут квартета Албан Берг, Лајпцишког гудачког квартета, затим са виолончелистом Хајнрихом Шифом и виолинистом Франком Петером Цимерманом. Ипак, посебан сегмент Захаријасове уметничке праксе јесте његов диригентски ангажман коме се посветио почетком деведесетих година прошлог века. После успеха који је остварио на диригентском подијуму водећих европских оркестара, Захаријас је дебитовао у Америци 2000. године са Филхармонијом Лос Анђелеса, а потом и са Њујоршком филхармонијом, док последњих година све чешће диригује оперска остварења, на оба континента. Према речима музиколога Стефана Цветковића, „одлике његовог пијанистичког стила заснованог на рационалистичком приступу интерпретацији и контролисаном и пре свега осмишљеном емоционалном набоју, најуочљивије су у интерпретацијама управо дела немачких аутора која чине и тежиште његовог репертоара".

На концерту којим је Захаријас окончао своју више од пет деценија дугу каријеру, извео је циклус Годишња доба Петра Чајковског, Клавирску сонату број 18 у Ге дуру Франца Шуберта, варијације Не осећам више своје срце Лудвига ван Бетовена, као и Сонату у ха молу Доменика Скарлатија.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић







Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво