Мајстори барока – Леонардо Лео

Рођен 1694. године, Леонардо Лео сматра се једним од последњих значајних представника италијанског барока и као зачетник напуљске школе коју ћу прославити Франческо Дуранте и Ђовани Батиста Перголези. Своје основно музичко образовање Лео је стекао на Конзерваторијуму дел Пјета деи Туркини у Напуљу, где је учио код композитора и педагога Франческа Провенцалеа и Николе Фага. Године 1712. постиже свој први велики успех када је његова кантата под називом Срушено неверство изведена у Краљевској палати у Напуљу. Након тога је Леонардо Лео на овом месту добио намештење помоћника главног оргуљаша, а касније постао капелмајстор при краљевској капели. Своју прву оперу написао је 1714. године, и добивши добре критике, она му је постала полазна тачка од које је почео да гради своју богату оперску каријеру. Писао је опере серије за позорнице Рима и Венеције, а у Напуљу се окренуо комичној опери и временом ту и етаблирао као водећи композитор овог жанра. Сматра се да је написао око 70 опера, али је нажалост велики део његовог опуса изгубљен или уништен.

Упркос великом интересовању за оперу Лео је био и капелмајстор, те значајан број његових композиција припадају духовној музици – та дела обухватају мисе, псалме, химне, кантате, мотете. Њихова основна карактеристика је коегзистенција старог и модерног стила, односно очување полифоније и акапела контрапункта са једне стране, и дозирано имплементирање нових идеја о хармонији и хомофонији, са друге стране.

Ауторка: Саша Тошковић