Фестивал Музичке академије Киђијана у Сијени 2022

Репродуковаћемо снимак концерта одржаног 15. јула када су наступили чланови Оркестра Мађо Музикале из Фиренце под управом Зубина Мехте, а солиста је био виолончелиста Антонио Менезес. На програму су била остварења Петра Чајковског – Варијације на рококо тему, опус 33 и Четврта симфонија у еф молу, опус 36, као и одломци из балета Прометејева створења, опус 43 Лудвига ван Бетовена.

Музику за Прометејева створења Бетовен је компоновао 1801. године, када је дело и премијерно представљено публици у бечком царском позоришту, након чега је изведено још двадесет осам пута. Предлог да компонује балет Бетовен је добио од славног италијанског кореографа Салватореа Виганоа, који је требало дело да представи Марији Терезији.

Друга тачка на концерту биле су Варијације на рококо тему, опус 33 Петра Чајковског. Композитор је ово дело писао 1876. године након завршетка рада на партитури увертире Франческа да Римини, музике за балет Лабудово језеро, упоредо уносећи и последње измене у свој клавирски циклус Годишња доба. Музиколози истичу да заправо Варијације на рококо тему представљају дело које је по облику и садржају најближе концерту за виолончело, а које је Чајковски писао уз велику помоћ немачког виолончелисте Вилхелма Фиценхагена, који је у то доба био професор на Конзерваторијуму у Москви. Фиценхаген је дело премијерно интерпретирао 30. новембра 1877. године у Москви када је оркестром дириговао славни Николај Рубинштајн, брат Антона Рубинштајна и близак пријатељ Петра Чајковског.

У другом делу концерта изведено је још једно дело Петра Чајковског: Четврта симфонија у еф молу, опус 36, писана током 1877. и 1878. године. Ово четвороставачно остварење композитор је посветио својој покровитељки Надежди фон Мек, а писао га је у веома осетљивом периоду живота када се борио са емотивном нестабилношћу, депресијом и крахом брака. То је један од разлога због којег се у литератури ова симфонија појављује и под називом Фатум, односно Судбинска. Дело је премијерно изведено у Москви 22. фебруара 1878. године када је оркестром дириговао Николај Рубинштајн.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво