Читај ми!

Путеви прозе

Маргарет Лоренс: Божја шала

У циклусу Путеви прозе, од понедељка, 5. до недеље, 11. септембра, можете слушати делове романа канадске списатељице Маргарет Лоренс „Божја шала”.

Приповедачица у роману Божја шала девојчица је Рејчел која живи у малом канадском граду и која је разапета између посвећености родитељима, саможртвовања, бриге о утиску који оставља, религијских савета, осећаја дужности, жеље да не повреди друге - и жеље да буде вољена. Рејчел, заправо, живи у својеврсном затвору, између захтева малограђанске средине које испуњава беспоговорно и њеног побуњеног дечјег бића које се свом силином опире тим захтевима.

Или, како пише Маргарет Етвуд, „за Рејчел је толико тешко да изађе из свог затвора због тога што је он саздан углавном од врлина које су пошле у погрешном смеру (...). Супротставити се таквим доминантним друштвеним претпоставкама и наметнути своју вољу, као што Рејчел коначно чини, захтева много храбрости и озбиљну дозу очајања. Очајање и храброст два су магнетна пола ове књиге, која почиње на оном пређашњем и стиже до потоњег. Очајање је исказано структуром прозе, прецизношћу физичких детаља. Рејчелин унутрашњи монолог је мало ремек-дело за себе, исприповедано језиком који је на махове колоквијалан и монотон као у говору прерије, језгровит и ироничан као у шалама, пун подсмеха према самој себи и нервозне раздражљивости, и елоквентан као у псалмима. Затим су ту и крајње уверљиве, крајње тривијалне, крајње ужасавајуће породичне сцене из Рејчелиног клаустрофобичног живота са дражесним звоцалом и хипохондром од њене мајке, која кривицом управља вешто као виртуоз виолином: ужаси вечери бриџа уз сендвиче са шпарглом, иструлели и чудовишни гумени иригатор који Рејчел ископава у току свог грозничавог сусрета са сексом. Сваки романописац који пише овакву врсту реалистичке прозе мора добро да погоди такве детаље, јер се у супротном читава илузија распрши. У Божјој шали, Маргарет Лоренс не чини ниједан погрешан корак."

Роман Маргарет Лоренс појавиће се у издању Треећег трга и Сребрног дрвета из Београда.

С енглеског превели Александра Вукелић и Новица Петровић
Читао је Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво