Александар Зиновјев: Глобални човечњак (7)

Руски филозоф, социолог и књижевник Александар Зиновјев (1922-2006), својим књигама Зјапеће висине и Глобални човечњак увео је нови жанр - социолошки роман. У првом периоду свог социолошког рада, док је још био у СССР-у, поред низа социолошких студија, објавио је роман Зјапеће висине (1976) где је у сатиричној књижевној форми излoжио критику совјетског друштва. Овим романом стекао је светску славу, а две године касније је управо због овог дела прогнан из СССР-а.

На Западу се наставља његова плодна стваралачка активност, а почетком деведесетих година предмет његовe критике постају Западна друштва; тамо је објавио књигу Запад која је изазвала ширу медијску и академску пажњу. Желећи да своја виђења и прогнозе о еволуцији западног света изложи директније и слободније, што у научном дискурсу није увек могуће, Зиновјев је изабрао литерарну форму; тако настаје роман Глобални човечњак који је својеврсни пандан његовој социолошкој студији Запад, објашњава преводилац Мирослав Ивановић.

Иначе, реч „човечњак" је изабрана по аналогији са мравињаком, чиме Зиновјев наглашава масовност и безличност савременог човечанства. У роману се приказује еволуција западног друштва које у 21. веку достиже свој врхунац и овладава целим човечанством намећући свима свој образац живота. Прогнозе Зиновјева, начињене током деведесетих година прошлог века, остварују се са запањујућом тачношћу већ у данашњици.

Радња романа се одвија у Великом Западу и Запад-ситију који су измишљена, а заправо пројектована места водеће цивилизације која управља светом у 21. веку. Кроз нарацију протагонисте, који је запослен у једној од главних аналитичких институција, приказује се друштво онечовечених, аутоматизованих, отуђених индивидуа у сумрачном свету безличног тоталитаризма.

У предговору за овај романа Зиновјев је записао: „Прегледао сам мноштво књига и филмова о будућности човечанства. У свима њима се готово потпуно игнорише социјални аспект будућег човечанства, то јест какаву форму ће имати људске заједнице, њихови чланови као социјална бића и какви ће бити односи мећу њиховим члановима. Књига коју препоручујемо пажњи читалаца по својој форми јесте социолошко-футуристичко приповедање. Њена основна идеја гласи - наш 20. век је био, можда, најдраматичнији у историји човечанства са становишта људских судбина, идеја, социјалних система, народа и цивилизација. Али, без обзира на све, то је био век људских страсти и осећања - век наде и очајања, илузија и спознаја, саблазни и разочарања, радости и туге, љубави и мржње... То је био можда последњи људски век. Над њим се надвила громада векова надчовечанске или постчовечанске историје, историје без наде и без очајања, без илузија и без спознаја, без саблазни и без разочарања, без радости и без туге, без љубави и без мржње".

Роман је први објавио издававач L'Âge d'homme из Лозане 1997. године.

Превео с руског Мирослав Ивановић.
Читао Жељко Максимовић.
Уредница Тања Мијовић.