Иван Миленковић: Делезова критика Канта

Иван Миленковић настоји да реконструише узбудљив филозофски спор у којем француски филозоф Жил Делез замера Имануелу Канту што није био довољно радикалан у својој критици, односно што трансцендентално поље није успео да очисти од емпирије, иако се трансцендентална сфера управо дефинише одсуством емпиријских елемената. За Делеза најспорнији је начин на који Кант употребљава заједничко чуло (sensus communis), односно заједничко чуло је, за Канта, форма идентитета, облик истости који се налази у темељу његовог здања. Утолико Кант, упркос генијалности - Делез пише да је изумевање трансценденталног поља један од најгенијалнијих филозофских подухвата у историји филозофијe, али и човечанства - следи велику филозофску традицију у којој наш свет почива на идентиту, на истости са самим собом. Не само, међутим, да ту, тврди Делез, Кант упада у апорије, већ се идентитет, чак и код њега, показује као добра основа за појмовно насиље. Појам који тежи једнозначности и кохерентности, заправо своди вишезначност и разнородност чулног света, убацује их у калупове који му исисивају животодавне сокове и, у крајњем, производе врло упитне пројекте. Испоставља се, ако следимо Миленковићеву реконструкцију спора, да је Кант већ припремио терен за корак који, међутим, није направио: трансцендентални емпиризам који чува, с једне стране, појмовну конструкцији, да би, с друге стране, емпирији препустио њено поље разноврсности.

Чита: Душица Мијатовић
Уредила: Тања Мијовић