Ели Коен и сарадници: Референдум, један мањкави инструмент

У тексту уводног карактера Референдум, један мањкави инструмент, који су потписали Ели Коен, Жерар Гринберг и Бернар Манин, приређивачи темата о референдуму за 193. број часопис Деба из 2017. године, референдум се одређује као несумњив демократски инструмент, али инструмент који је, истовремено, изложен највећим могућим злоупотребама.

У свом тексту Референдум и делиберативна демократија, објављеном у истом броју часописа Деба, Пјер-Етјен Вандам анализира парадоксе референдума, инсистирајући нарочито на ономе што се зове „делиберативна демократија".

„Делиберативна демократија" је својеврсни плеоназам јер је управо "расправа" (делиберација) суштински елемент демократије, тако да инстистирање на расправи потврђује демократску суштину једног поретка. С друге стране референдум, као облик непосредне демократије - врло, иначе, проблематичан у сложеним друштвима која броје милионе грађана (непосредна демократија била је могућа у античким заједницама с малим бројем становника) - не уклапа се лако у праксу јавне расправе јер је, готово без разлике, чак и у високоразвијеним демократијама, тешко организовати довољно квалитетну расправу која би референдуму претходила. Због тога Вандам предлаже нов и изузетно занимљив нови механизам који назива „оправданим гласањем". Идеја је следећа: не само да би се расправа о идејама које заступају политичари водила пре избора у слободном јавном простору - што је неопходни део демократске процедуре - већ би се организовале расправе и после избора о томе да ли се политичар држи својих обећања изречених пре него што је изабран на своју функцију. Те би се расправе организовале на свим нивоима, почев од локалних заједница, до самог државног врха. У том смислу би на делу била нека врста перманентног референдума који би носиоце власти контролисао и држао их везанима за оно на шта су се, својом речи, обавезали.

С француског превео Горан Стојановић
Читао је Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић