Нова дискографија – Симфоније Флоренс Прајс

Рођена као Флоренс Беатрис Смит 1887. године у мешовитој породици средње класе, ова уметница ће постати прва Афроамериканка чија је дела извео неки угледни амерички симфонијски орекстар. Њен отац је био зубар, а мајка наставница музике, са којом је и почела да учи клавир. Са 16 година, Флоренс Прајс се уписала на Конзерваторијум Нове Енглеске у Бостону, где је почела да се бави компоновањем, а касније и да подучава. Удала се за адвоката Томаса Прајса и 1927. године пар се преселио у Чикаго, где је започела њена каријера. Упркос тешкоћама које су уследиле током Велике депресије, успевала је да се пријављује на различите конкурсе, укључујући и онај на којем је њену Симфонију у е-молу приметио Фредерик Сток, који ју је лично контактирао тражећи дозволу да дело премијерно изведе у време Велике светске изложбе 1933. године. Ово је био највећи успех и признање које је једна афроамеричка композиторка до тада постигла, али ће проћи пуно година док њена дела поново не буду изведена у концертној дворани.

Наиме, када је Флоренс Прајс умрла 1953. године, њена дела су пала у заборав, а већина је остављена да труне у њеном летњиковцу у Илиноису, све док их 2009. године нису открили нови власници куће. Међу овим партитурама, била су и два концерта за виолину, Четврта симфонија, као и на десетине композиција мањег обима. Уз овај ноовооткривени корпус дела, садашњи опус Флоренс Прајс броји око 300 остварења, а издање које вечерас представљамо, прво је у низу које Јаник Незе-Сеген планира да објави са Филаделфијским оркестром, представљајући оркестарска достигнућа ове уметнице. У томе им свесрдно помажу и музиколози, у чијем је фокусу поново стваралаштво ове композиторке, те су начињене и објављене прве званичне редактуре Прве и Треће симфоније, које су се нашле на првом албуму из ове серије.

У вечерашњој емисији чућете управо Симфонију у е молу из 1932, прву у опусу ове ауторке, која је исте године освојила прво место на конкурсу „Родман Вонамејкер". У питању је дело инспирисано традиционалном, али и популарном америчком музиком и госпелом, уз софистицирану хармонску подлогу. Као и у другим симфонијама ове ауторке, на месту трећег става се налази џуба, хаићански плес који су изводили робови, чиме ауторка додатно истиче како ритмичку компоненту, тако и своје афроамеричко порекло.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић