Уметност интерпретације – Артуро Тосканини

Поштован због свог перфекционизма, осећаја за оркестарски звук и фотографског памћења, Артуро Тосканини постао је једно од најпознатијих имена у свету класичне музике, захваљујући успеху оперских продукција којима је руководио, те дугогодишњим директним радијским и телевизијским преносима са Симфонијским оркестром NBC-а.

Рођен 1867. године у Парми, у свет музике ушао је као инструменталиста, студирајући виолончело на конзерваторијуму и потом се придруживши једној оперској трупи. Током турнеје у Јужној Америци 1886, након вишемесечног незадовољства чланова ансамбла диригентима са којима су наступили, музичари су убедили Тосканинија да стане за пулт. Захваљујући свом невероватном памћењу, деветнаестогодишњи Тосканини је читаву Аиду дириговао напамет, без икаквог пређашњег диригентског искуства, а његов харизматични наступ истог тренутка је освојио публику. Током те сезоне дириговао је чак осамнаест опера, које су све доживеле успех. По повратку у Италију наставио је једно време да паралелено гради каријеру виолончелисте и диригента, сарађујући са највећим ствараоцима тог доба попут Пучинија, Вердија, Леонкавала и Каталанија. Неке од данас најпознатијих опера, попут Боема, Пајаца или Вали, доживеле су своје премијере управо под руководством Артура Тосканинија који се од 1898. године налазио на месту шефа-диригента миланске Скале. Десет година касније, продружио се Метрополитен опери у Њујорку, постављајући нове стандарде у раду ове куће и уводећи праксе од којих су неке и данас у употреби. Иако се у периоду од 1921. до 1929. године вратио у Скалу, на место музичког директора, током двадесетих и тридесетих година прошлог века, Тосканини је своју каријеру наставио да развија пре свега у Сједињеним Америчким Државама, као диригент Њујоршке филармоније до 1936. године. Годину дана касније, стао је на чело оркестра који је био формиран искључиво како би свирао са њим - Симфонијског оркестра NBC-а. Са овим ансамблом, остварио је велики број директних радијских и телевизијских преноса, те дискографских записа, којима је потврдио репутацију најзначајнијег диригента прве половине века.

Његов диригентски стил заснивао се на апсолутном поштовању ауторских интенција и највећој могућој прецизности, једноставним покретима, и дириговању свих партитура напамет.

Поред оперског репертоара, био је посвећен и симфонијској музици, а међу бројним премијерама, издваја се светска премијера Барберовог Адађа, те америчка премијера Седме сифмоније Дмитрија Шостаковича, чија је партитура на миркофилмовима изнесена из окупираног Лењинграда како би била изведена у јулу 1942.

Дискографски опус Артура Тосканинија изузетно је богат, а сам диригент је последњих година живота интензивно радио на сређивању ових снимака и њиховој публикацији. Између осталог, ту су симфоније Бетовена, Брамса, оркестарске композиције Берлиоза, Дворжака, Дебисија, Менделсона, као и опере Вердија и Вагнера.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић