понедељак, 04. јул 2022, 20:20
Георг Бенда и готски капелмајстори
У току јула месеца пратићете трећи, последњи циклус којим обележавамо јубилеј 300. годишњице рођења Георга Бенде, немачког композитора чешког порекла, а у којем ћемо његов опус представити у јукстапозицији са другим ауторима који су заузимали место капелмајстора у туриншком граду Гота.
Георг Бенда је највећи део своје каријере провео као капелмајстор лутеранске цркве у Готи, престоници војводства Сакс-Гота-Алтенбург. Бендина сакрална дела данас су скоро непозната и остају необјављена, иако је реч о импресивном опусу, који обухвата скоро четири потпуна годишња циклуса литургијске музике. Савременици су у његовим кантатама посебно ценили вешто компоноване арије, које су одликовале изврсне мелодије и експресивни третман текста.
Поред његових кантата, прву емисију циклуса започињемо музиком Бендиног претходника у Готи – Готфрида Хајнриха Штелцела. Пореклом из Саксоније, Штелцел је своју каријеру започео путујући Средњом Европом и Италијом, са ангажманима у градовима попут Вроцлава, Прага и Бајројта. Након што је стекао широко образовање и остварио запажене успехе на пољу италијанске опере, Штелцел је 1719. године прихватио положај капелмајстора у Готи, где је остао све до своје смрти, те не чуди што протестантска богослужбена музика чини велики део његовог плодног опуса. Штелцелове кантате и ораторијуме одликује умешно владање контрапунктском техником, нетипизирана решења у изради речитатива, као и инвентивна употреба свечарских боја лимених дувачких инструмената. Поред тога, већина Штелцелових кантата су врло сажете, што је био обичај на двору у Готи.
Аутор: Срђан Атанасковски
Коментари