Музеј звука – Папе и антипапе

У вечерашњој емисији слушаћете музику која је током 14. века била извођена на папским дворовима у Риму и Авињону.

Четрнаести век је био раздобље великих недаћа у Европи - поред појаве куге и почетка Стогодишњег рата, овај век је запамћен и као доба највеће кризе папске власти. Током већег дела овог столећа, седиште папске власти није се налазило у Риму, већ Авињону. Иако формално изван граница Француске, јер је у то време Прованса припадала Напуљском краљевству, папско седиште у Авињону било је под великим политичким и културним утицајем француског двора.

Јован XII саградио је велику палату у овом граду, која је у време његовог наследника Клемента VI постала центар живе уметничке активности. Љубитељ угодног живота и материјалних ствари, али и један од најбогатијих владара тог доба, Клемент VI није штедео на украшавању папске палате и довођењу најбољих уметника тог доба. Међу њима је био и Петрарка који је, говорећи о Авињону, записао да „живи у Вавилону Запада".

Криза која је отпочела премештањем папског двора у Авињон, ескалирала је 1378. године, када је отпочела Западна или Папска шизма - период у којем је поред папе у Авињону, постојао и папа у традиционалном центру западне духовности - Риму. Избор Урбана VI у Риму, који је настојао да реформише цркву и кардинале врати на пут духовног, а не световног богатсва, довео је тога да се француски кардинали, предвођени Робертом Женевским, такозваним Кољачем из Чезене, врате у Авињон, где је бивши војсковођа проглашен за антипапу Клемента VII. Наредне четири деценије паралелно су опстајали папски дворови у јужној Француској и Италији, а овај расцеп у католичкој цркви окончан је Концилом у Констанци 1417, када је изабран папа Мартин V, који је коначно седиште папске власти вратио у Рим.

Снимак који ћете вечерас слушати представља први покушај да се композиције извођене на дворовима у Риму и Авињону сакупе и изведу.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић