Читај ми!

Рефлексије

Рене Галан: Сексуална једначина Жана Коктоа

У емисији Рефлексије 5. и 6. маја можете слушати текст Ренеа Галана „Сексуална једначина Жана Коктоа”.

Рене Галан (René Galand), рођен 1923. године у Бретањи, био је писац и професор француског језика. Радио је на Универзитету Јејл и на Велсли колеџу, где је углавном предавао француску књижевност 19. и 20. века, а био је и председавајући Одсека за француску књижевност од 1968. до 1972. године. Написао је неколико студија о француским писцима: Шатобријану, Ренану, Бодлеру, Камију, Роб-Гријеу и другима. На бретонском језику објавио је три књиге песама, једну кратких прича, двотомну аутобиографију, као и већи број појединачних летерарних дела, есеја, научних чланака и критичких приказа расутих по збиркама његових радова и часописима. Дела су му објављивана на француском, енглеском, немачком, велшком, холандском и пољском језику.

У тексту „Сексуална једначина Жана Коктоа" Галан се бави једним од најсвестранијих уметника прве половине двадесетог века. Песник, романописац, драматичар, сликар, дизајнер, редитељ и боксерски тренер, Жан Кокто је прошао кроз све фазе модерне уметности свог доба – кубизам, надреализам, дадаизам, те га многи сматрају корифејем француског духа. Како пише Галан: „Коктоова дела обилују математичким метафорама. Њихова функција је јасна – оне пружају осећај да је универзум подређен строгим и непроменљивим правилима попут теорема у геометрији. У Коктоовом свету ништа није препуштено случају. Сваки догађај у људском животу је последица операција које су предвидљиве и неизбежне као кораци рачунских радњи који воде решењу задатка из алгебре... За Коктоа, као и за Паскала, човек може бити велики само кроз луцидну спознају свог усуда. Човек није господар властите судбине. У најбољем случају може спознати да је универзум, чији је он део, машина направљена за његово математички прецизно уништење. Орфејево песничко откровење наступа у облику бројева јер је, према Коктоу, песник привилегован (или проклет) човек кога је судбина обдарила одређеним разумевањем небеских рачуница".

Текст је преузет из зборника Homosexualities and French Literature који је први пут објављен у издању Cornell University Press-a 1979. године.

Прeвела с енглеског Ивана Максић.
Читала је Гордана Гачић.
Уредница емисија Тања Мијовић.



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво