Бернардo Аћагa: Куће и гробнице

Бернардо Аћага (1951) сматра се врхунским представником баскијске књижевности. Његова прва збирка прича Обабакоак (1988) (по мотивима неколико прича убрзо је снимљен и филм Пут за Обабу (Обаба, 2005) у режији Монћа Армендариса). Потом су уследили романи Усамљени човек (1994), Боје неба (1996), Хармоникашев син (2003) – по којем је шпански редитељ баскијског порекла Фернандо Бернуес снимио истоимени филм и урадио позоришну представу, Седам кућа у Француској, Дани у Невади (2014).

Бернардо Аћага је аутор који пише поезију, драме, есеје, приче, романе. Вероватно најнајграђивани баскијски писац, Аћага је за поезију 2003. добио награду „Чезаре Павезе". Иако је већина његових дела написана и објављена на баскијском, она се могу читати на тридсет два језика на која су преведена. У сарадњи са супругом Асун Гарикано, која је књижевна преводитељка, одмах своја дела преводи на шпански тако да се она истовремено појављују и на баскијскком и на шпанском, са истим ауторским потписом.

Дело Куће и гробнице сврстано је у категорију романа, мада је реч о роману сасвим необичне структуре. Неки чак сматрају, гледајући крајње формално, да је реч о збирци прича. Чињеница је да се читаоцу нуди шест заокружених, целовитих прича које се могу читати потпуно засебно. „Аћага, међутим, не би био оно што јесте, маестралан писац", каже преводитељка Биљана Исаиловић, „када би то било тако једноставно. Јер, чим се препусти смиреном, лаганом, мудром ритму приповедања, читалац схвата да је увучен у читав један имагинарни, а опет просторно и временски веома конкретан свет. Када склопи корице, увиђа да је свака прича била каменчић на путу који је сакупљао да би на крају пред собом имао целовит мозаик".

Са шпанског превела Биљана Исаиловић
Читала је Душица Мијатовић
Уредник Иван Миленковић