Из рукописа

Весна Голдсворти: Гвоздена завеса

У емисији Из рукописа, од уторка, 18. до недеље, 23. јануара, можете слушати одломак из новог романа Весне Голдсворти „Гвоздена завеса” који ће уочи енглеског издања ове књиге прво на српском објавити издавачка кућа „Геопоетика”.

„Сећање на долазак још ми је свеже. Авион се спуштао као вадичеп, летећи у спирали над Лондоном четрдесет и пет минута, све ниже и ниже. Пилот је то звао holding pattern. Користио је енглески израз. Та фраза би била бесмислена на мом матерњем језику. Била ми је необична идеја да може бити саобраћајне гужве на небу. Аеродром са кога смо узлетели имао је четири лета дневно; није било разлога да се неко задржава у ваздуху.

Попунила сам картон за слетање, подесила сат на енглеско време и чекала, са везаним појасем, усправљеног седишта, примећујући оријентире када би се помолили испод сивог авионског крила са црвеном звездом. Пратили смо Темзу, померајући се за неколико километара узводно са сваким кругом. Кроз праменове облака, из птичје перспективе, препознала сам Лондонску кулу, катедралу Св. Павла, Биг Бен и нешто за шта сам мислила да је Хајд Парк. У једном тренутку сам приметила фудбалски стадион, а потом гледала редове кућа у предграђу како се одмотавају испод нас као траке, наизглед без краја. Покушала сам да не размишљам о томе како се Џејсон пробија према терминалу; или је можда већ ту, иза неке баријере, посматра лица људи који пролазе кроз њу и чека да угледа моје. На делић секунде обузео ме је ирационални страх да га нећу препознати.

Проучавала сам мапу Лондона данима пре лета. Ништа ми није изгледало ново, осим недостатка боје. Ништа ме није припремило на то. Пре три сата и две временске зоне, код куће – јер та земља је још увек била мој дом – посада ме је дочекала са пажњом каква приличи социјалистичком племству, и опходила се према мени са поштовањем током читавог лета. Знали су чија је кћерка Милена Урбанска – а притом нису мислили на моју мајку. Њени отмени буржоаски преци можда су били забавни као предмет трачева за оне добро упућене, али ми смо и даље били дубоко патријархално друштво. Сви су знали за мога тату, пролетера. Нико није знао, мада ће то ускоро сазнати, да се Милена неће вратити.

Лет: имала сам у виду сва значења те речи."

(део из романа Гвоздена завеса)

Превод с енглеског Наташа Тучев.
Текст чита Душица Мијатовић.
Уреднице: Оливера Гаврић и Оливера Нушић.