Музеј звука

Педро де Ескобар или Педро из Порта, како је још познат, рођен је у овом протугалском граду, највероватније као потомак кастиљанских имиграната. Иако је сматран португалским композитором, Ескобар је највећи део каријере провео у Шпанији. Његово име се први пут помиње 1489. године када је као хориста ступио у службу Изабеле од Кастиље, где је био активан наредних десет година - као певач, али и као композитор, сарађујући са Франсиском де Пењалосом, Франсиском Хернандезом и Алонсом де Алвом. Ескобар је 1507. године прихватио место капелмајстора катедрале у Севиљи, али се након дугогодишњих жалби на малу плату и превише обавеза, вратио у родни Португал, где је постао калепмајстор на двору Дом Афонса, сина краља Мануела I. Иако је током живота уживао поштовање савременика, овај композитор је живот окончао у немаштини, борећи се са алкохолизмом.

Сачувана Ескобарова дела откривају аутора који је поседовао велико контрапунктско умеће, као и осећај за музичку обраду текста.

У емисији ћете поред мотета и химни овог аутора, чути и најранији Реквијем који је написао аутор са Пиринејског полуострва. Повод настанка овог дела није још увек са сигурношћу утврђен, а чињеница да је сачуван у рукопису који садржи литургијски репертоар негован на краљевском двору Кастиље и Арагона, отвара две могућности - једна је да је дело компоновано поводом смрти Изабеле од Кастиље и њене сахране у Гранади 1504. године. Међутим, у том тренутку, Ескобар више није био у служби шпанских монарха, те се претпоставља да је вероватније Реквијем написан за принца Хуана, јединог сина и наследника краљевских кућа Кастиље и Арагона 1497. године или његову старију сестру Изабелу, која је умрла наредне године Ово је једна од само две Ескобарове сачиване мисе, у којима аутор користи различиту комплексну имитациону технику и честе промене текстуре.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић