Мајстори барока – Скарлати: Мучеништво Свете Теодосије

Ораторијум „Мучеништво Свете Теодосије” Алесандра Скарлатија изводе Емануел де Негри, као Теодосија, Ренато Долчини, као Урбан, Емилиан Гонзалес Торо као Арсеније и Антеа Пиханик као Деција. Ансамблом Лез Аксан диригује Тибо Ноали.

Алесандро Скарлати, који је живео на прелазу из 17. у 18. век, сматра се једним од најистакнутијих представника "наполитанске школе", а његова музика симболизује својеврсни мост између барокних италијанских вокалних стилова и музике раног класицизма. Као и многи италијански барокни композитори који су у својим делима истраживали тему мучеништва, написао је три ораторијума заснована на животима женских светица и мученица, настојећи да их прикаже као хероине. Међу њима је и ораторијум Мучеништво Свете Теодосије, који је своју премијеру доживео 1684. године у Риму.

У ораторијуму је описан догађај из ранохришћанских списа у којима се говори о седамнаестогодишњој Теодосији из Тира, која је из родног Либана допутовала до Цезареје, града у Палестини, како би пружила утеху хришћанским затвореницима који су чекали погубљење. Због тога су је ухапсили и мучили, да би римски гувернер Урбано на крају наредио њено погубљење. Либрето ораторијума се ослања на ову причу, али се она у њему сагледава и приповеда из друге перспективе. Окосницу овог дводелног остварења, чини љубавна прича у којој су главни ликови Теодосија, сопран, римски гувернер Урбан, бас, гувернеров син Арсеније, тенор и Арсенијев пријатељ Деције, контраалт.

Први део говори о Арсенију, који је безнадежно заљубљен у главну протагонисткињу; о Децију који у његово име покушава да је убеди да пристане на његову просидбу; и о самој Теодосији, која одбија Арсенијеву љубав, и поручује да је њена једина љубав она према Богу. У другом делу, пратимо Арсенијеве безуспешне покушаје да свог оца Урбана спречи да изда наређење о Теодосијином погубљењу, и сведоци смо њене одлучности да умре као мученица и буде уједињена са Богом. Ораторијум се симболично завршава певањем сва четири лика у рефрену: „Теодосијино мучеништво јасно показује да за онога који умире за Бога, смрт је живот”.

Аутор овог либрета је непознат, а Скарлати је једини стваралац који је ову причу о љубави, животу и смрти Теодосије из Тира музички уобличио. У композиторовом приступу може се уочити италијански стил ораторијума из 17. века, са деловима који садрже оперске елементе, а који се разазнају у приметно богатијим и сложенијим вокалним деоницама, у поређењу са његовим ранијим ораторијумима, што је недвосмислени утицај његових бројних оперских остварења.

Ауторка емисије: Саша Тошковић
Уредница емисије: Ивана Неимаревић