Мајстори барока – Георг Муфат

Овај композитор и оргуљаш рођен је у граду Межев, у Савоји. Између 1663. и 1669. боравио је у Паризу, највероватније учећи од Жан-Батисте Лилија и свирајући у његовом ансамблу. Након тога, одлази у Рим како би усавршио свирање оргуља, под менторством Бернарда Пасквинија, једног од највећих чембалиста и оргуљаша свог времена у Европи. Тамо упознаје Арканђела Корелија и добија прилику да чује његову музику која ће знатно утицати на његово стваралаштво, нарочито када су у питању кончерта гроса.

Муфат је писао виртуозна дела намењена виолини, али се данас сматра да четири кончерта гроса објављења 1701. године, представљају прави пример његовог стила, са свим карактеристикама и елементима којe је аутор асимиловао на својим путовањима кроз Европу. Управо у Италији, у римским књижевним салонима у којима су Корели и Пасквини изводили музику, добио је инспирацију за компоновање ових камерних остварења.

У издању из 1701. године Муфат је написао предговор који представља значајан документ о извођачкој пракси тог доба. Тако се, на пример, може видети композиторов однос према броју извођача, који је био флексибилан, али и назнаке које говоре о исправном начину свирања на инструменту, од пулса, ритма до начина на који гудало треба да се држи. Посебно је интересантан део о инструментацији, јер у корпус инструмената које користи Муфат уводи и дувачке инструменте, што је било карактеристично за француске ауторе, те се овде може препознати као заоставштина ауторових студија у Француској. Ово идејно решење не нуди само контраст у интензитету нивоа звука између кончертина и кончерта гроса, већ пружа целокупном делу ново богатство звука.

Кончерта гроса из 1701. године формално се састоје од низа ставова, од којих су неки играчког карактера, по узору на Корелијеве црквене и камерне сонате.

Велику пажњу Муфат је посвећивао пуноћи звука баса континуа, па је тако и у извођењу ансамбла Ла Конкорданца, он реализован кроз употребу чембала, харфе, виолончела и виолине, који прате Муфатове сугестије из предговора овог издања, остварујући жељену разноликост и пуноћу звука.

У интерпретацији виолинисте Стефана Росија и ансамбла Ла Конкорданца под управом Ирене де Руво, из збирке Пропиција Сидера Георга Муфата слушаћете Кончерто гросо број 8 (Coronatio Augusta), број 9 (Vitoria Maesta), број 11 (Delirium Amoris) и број 12 (Propitia Sydera).

Ауторка емисије: Саша Тошковић
Уредница емисије: Ивана Неимаревић