Уметност интерпретације – Ендрју Мензи

Рођен 1965. године у Великој Британији, студирао је виолину са Тоном Копманом и Сајмоном Стендиџом, специјализујући се за извођење ране музике. У овом периоду своје каријере, наступао је и као солиста и као члан угледних оркестара попут Амстердамског барокног оркестра и Академије за стару музику, објављујући низ албума за издавачку кућу Хармонија Мунди. Искуство које је стекао као виолиниста и концертмајстор, временом га је све више усмеравало ка диригентском позиву, те почетком 2000-их, Ендрју Мензи све чешће добија прилику да руководи угледним европским ансамблима. Након Академије за стару музику и ансамбла Енглески концерт, најпре постаје гостујући диригент Шкотског симфонијског оркестра, а потом и шеф-диригент Симфонијског оркестра из Хелсинборга. Године 2014, Мензи постаје шеф-диригент Филхармоније Севернонемачког радија, а на овој позицији остаће скоро читаву деценију, јер му је уговор продужен до 2023. године.

Поред руковођења овим оркестром, са којим је остварио низ снимака, између осталих овенчаних и Наградом немачке критике, Мензи је тренутно и главни гостујући диригент Краљевске филхармоније из Ливерпула, док наступа и са угледним ансамблима широм света, као што су Филхармонија из Лос Анђелеса, Бостонски симфонијски оркестар, Консертхебау оркестар, Лондонски симфонијски оркестар, Камерата из Салцбурга, Минхенска филхармонија и многи други.

Његов репертоар се све више обогаћује – док је као интерпретатор био пре свега фокусиран на дела барокне епохе, као диригент је са великим успехом изводио дела Менделсона, Бетовена, Моцарта и Брамса, као и шведских аутора, Вилхелма Стенхамара, Адолфа Виклунда или Ларс-Ерика Ларсона, које је дискографски забележио са Симфонијским оркестром из Хелсинборга. Са Краљевском филхармонијом из Ливерпула, очекивано се окренуо британској музичкој заоставштини, објављујући критички хваљену серију снимака са комплетним симфонијама Ралфа Вона Вилијамса. Тако се могу пронаћи критике у којима се истиче „супериорно разумевање текстуре ових дела”, које је допринело да се подигне углед Вона Вилијамса као симфоничара, те да је Мензијева интерпретација до сада „непревазиђена, а вероватно и у будућности недостижна”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић