Елана Гомел: Поетика цензуре – Алегорија у романима браће Стругацки

Елана Гомел, рођена 1960. године у Кијеву, професорка је на на Одељењу за енглеске и америчке студије Универзитета у Тел Авиву, а предавала је и истраживала на универзитетима у Принстону, Станфорду, Хонг Конгу и Венецији. Написала је шест нефикционалних књига и бројне чланке о темама као што су наративна теорија, постхуманизам, научна фантастика и викторијанска култура. Њене најновије књиге су Наративни простор и време: Представљање немогућих топологија у књижевности (2014) и Научна фантастика, Ванземаљски сусрети и Етика постхуманизма: Иза златног правила (2014). Као писац фантастике објавила је више од четрдесет фантастичних и научнофантастичних прича у часописима Тhe Singularity, New Realms, Mythic и многим другим.

У тексту „Поетика цензуре: Алегорија као форма и идеологија у романима Аркадија и Бориса Стругацког” Елана Гомел расправља о природи стваралаштва браће Стругацки с обзиром на два супротстављена генеричка начина – научну фантастику и алегорију. Алегорија се посматра као тежња ка потпуној контроли значења и усмеравање херменеутичке активности читаоца ка одређеном крају, док су научно фантастични текстови отворени за више интерпретација. Алегорија је често коришћена у делима насталим у ауторитарним друштвима као стратегија заштите од цензуре. Ипак, без обзира на то, алегорија је сама по себи ауторитарна форма чија се крута структура често коси са њеним политички субверзивним значењем. У делима браће Стругацки алегорија се прво појављује као споредни генерички елемент, али се њен значај појачава пред крај њихове заједничке каријере. Како закључјуе ауторка: „Чак и после укидања цензуре, алегорија се нерадо одриче своје уметничке позиције, враћајући се истом скупу механизама који сада освајају статус пуноправног и веома популарног жанровског облика. С друге стране, научна фантастика отвара текст за различита читања и епистемолошку неизвесност који подривају алегоријску ригидност. Она парадоксално достиже политичку димензију смештајући се изван савремености. У делу браће Стругацки научнофантастична парадигма достиже врхунац у роману Пикник крај пута, након чега следи њен осетан пад и препуштање позиције доминанте алегоријској поетици цензуре”.

Текст је први пут објављен у мартовском броју часописа Science Fiction Studies за 1995. годину.

Превео с енглеског Небојша Марић.
Читала Гордана Гачић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Иван Миленковић.