среда, 12. мај 2021, 20:25
Мајстори барока
Представићемо духовне композиције Агостина Стефанија у извођењу хора Радија Италијанске Швајцарске и ансамбла И Барокисти под управом Дијега Фазолиса. У солистичким деоницама чућете мецосопрана Чечилију Бартоли, сопране Нурију Ријал, Елену Карцанигу и Јецабел Ариас Фернандез, контратенора Франка Фађолија, теноре Даниела Белеа и Јулијана Прегардијена, као и баса Салва Виталеа.
Стефани је био италијански композитор, свештеник и дипломата који је заслужан за развијање опере у Северној Немачкој где је провео већину свог живота. Посебно је значајaн на пољу камерних дуета за два гласа и континуо, које стручњаци сматрају важном кариком у развоју италијанске секуларне вокалне музике између Карисимија и Хендла. Интересантно је напоменути да је његова духовна музика до сада остала релативно неизвођена и недовољно истражена, иако је током живота заузимао високе позиције у црквеним круговима.
Свој опус посвећен духовној музици Стефани је остварио током година учења у Риму када је објавио збрику Псалмодија веспертина, а потом и током службовања у Минхену на двору баварског електора Максимилијан II Емануела. Из овог периода потиче његова штампана збирка духовних дела која је објављена 1685. године у Минхену под називом Сацер Јанус квадрифронс. Састоји се из дванаест кончератато мотета за три гласа и континуо. С обзиром да се сваки од гласова може изоставити, а самим тим сваки мотет може имати четири начина извођења, дошао је и наслов ове збирке која у преводу значи Свети Јанус од четири лица.
У емисији, ћемо представити до сада неизвођена дела из рукописне збирке која се чува у Фицвилијам музеју у Кембриџу, у којој су обједињена духовне композиције исписане и повезане Стефанијевом руком, а која потичу из композиторовог римског периода. Такође, чућете и последњу композицију Агостина Стефанија – његову химну Стабат матер, коју је завршио 1728. године, месец дана пре смрти. Назвао ју је својим ремек-делом и послао ју је, као дар, Академији Свете Цецилије у Риму, којој је као члан припадао. Ово дело је показатељ Стефанијеве везаности за маријански култ не само као композитора, већ и као свештеног лица. Иако је стил у којем је написао Стабат матер у трећој деценији XVIII века био посматран као старомодан, пред нама је изузетно експресивна, комплексна композиција, која сведочи о искреном и дубоко проживљеном религиозном осећају овог италијанског уметника.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари