Светске музичке позорнице

Вечерашњом емисијом настављамо репродуковање концерата из циклуса Премијум концерти Еурорадија, које смо добили захваљујући међународној размени. У наредне две емисије представићемо концерте Симфонијског оркестра Радио-телевизије Шпаније који су одржани прошле године у Театру Монументал у Мадриду, а на којима су изведене четири симфоније из пера Роберта Шумана. Вечерас ћемо слушати концерт који је одржан 30. октобра, када је оркестром дириговао Гиљермо Гарсија Калво.

Први део емисије испуниће Шуманова Пролећна симфонија у Бе дуру, опус 38 број 1. Ово дело настало је 1841, у изузетно срећном периоду композиторовог живота, када је након жучне свађе са Фридрихом Виком, оцем цењене пијанисткиње Кларе Вик, она Роберту Шуману на крају и обећана. Историјски извори наводе да је до 1840. године Шуман написао чак стотину песама посвећених Клари, а тада је, уз велику подршку своје супруге, скицирао и прву симфонију. Како је у свом дневнику Клара истакла: „Најбоље би било да Роберт компонује за оркестар; његова машта превазилази опсег клавира. По осећају, све његове композиције су оркестарске... Највише од свега желим да он компонује за оркестар – то је његово поље! Ох, могу ли успети да га наведем на тај пут?”, речи су Кларе Шуман. Премијера Пролећне симфоније уприличена је 31. марта 1841. у Лајпцигу, када је Гевандхаус оркестром дириговао Феликс Менделсон, а дело је изузетно топло прихваћено.

Симфонијом у Це дуру, број 2 опус 61 завршава се један од најмрачнијих периода Шумановог живота. Наиме, пратећи Клару Шуман на турнеји по Русији која је започела 1844, композитор је запао у депресију која га је потпуно паралисала: депресивно стање је било толико јако да није био у стању да говори, нити да се креће. У Другој симфонији Шуман кроз тематске трансформације, цитате и алузије на музички начин описује своје психичко стање и превазлажење мрачне меланхолије. Разлоге за овај снажни напад депресије можемо наћи, поред Шумановог крхког психолошког здравља, и у чињеници да је током турнеје осећао да је сведен на улогу пратиоца своје успешне супруге - изузетно цењене и међународно признате пијанисткиње. Животна криза довела је композитора и до прекида сарадање са часописом Die Neue Zeitschrift für Musik који је, заједно са Фридрихом Виком и Лудвигом Шункеом, Шуман основао у Лајпцигу 1835, али који је временом почео да посматра као неку врсту "ропства".

По повратку из Русије, децембра 1884. са породицом се сели у Дрезден пошто је доживео тешко разочарање јер није номинован на место Менделсоновог наследника у Гевандхаусу у Лајпцигу. У Дрездену током пролећа 1845. године, а захваљујући обновљеном интересовању за Бахов контрапункт, започиње рад на Другој симфонији, схватајући да је пред њим нови стваралачки пут везан за стварање целовитих композиција које је претходно морао у потпуности да промисли и ментално обликује. Дело је посветио Оскару Првом, шведском принцу из династије Бернадот, а оно је, као и Прва симфонија, премијерно изведено под диригентском палицом Феликса Менделсона 5. новембра 1846. године у лајпцишком Гевандхаусу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво