Мајстори барока

Марен Маре је био један од највећих, ако не и највећи француски виртуоз на виоли да гамби друге половине XVII века, као и композитор првог ранга који је за собом оставио бројна упечатљива дела како у камерном жанру писана за свој инструмент, тако и у сценском из домена опере и опере-балета.

У вечерашњој емисији чућете одабрана дела за виолу да гамба, као и одломке инструменталне музике Марена Мареа, из његових оперских и балетских остварења у избору Виторија Гиелмија. Овај музичар је уједно и стручњак за опус Марена Мареа, с обзиром на то да се бавио озбиљним проучавањем технике овог аутора, руководећи се памфлетом Одбрана бас виоле Ибера Ле Блана из 1740. године, у којем је детаљно описан начин на који је Маре свирао. Додајући овоме и нова сазнања из рукописа који се чувају у Салцбургу, Гилеми је успео да проникне - онолико колико је то савременом свирачу могуће - у изузетно детаљну и експресивну технику свирања виоле да гамба коју је практиковао Маре и његов круг ученика, а која се базирала пре свега на уздигнутом држању гудала, те лаганом, брзом и версатилном додиривању жица.

Марен Маре је рођен 1656. године у Паризу, у скромној, обућарској, породици, а музичко образовање је стекао у школи за хористе при цркви Сен Жермен Л'Оксероа, у којој је његов стриц Луј Маре био викар. Ова богомоља која се налази у непосредној близини Лувра, била је под директним протекторатом франуцског краља. У школи је од Франсоа Шаперона, Марен добио одлично знање, а вероватно је у том периоду почео да свира и виолу и да учи код чувеног виолисте Сен-Коломба. Говорило се да је превазишао свог учитеља за само шест месеци, те је већ 1675. године, као деветнаестогодишњак постао члан оркестра Париске опере. Ту је остварио близак контакт са Жан-Батистом Лилијем, тадашњим директром Опере, од кога је добио додатне поуке из композиције, али и захваљујући коме је постао запажен као инструменталиста на самом двору. Године 1679. постао је члан такозваног Ансамбла Краљевих одаја који је био под директном јурисдикцијом француског суверена. Поред свирачких обавеза, почео је да бива ангажован и као композитор за овај оркестар и то у првој половини сваке календарске године. Међу члановима ансамбла били су и познати композитори и музичари попут Жан-Анрија д'Англбера и Франсоа Купрена који су свирали чембало, виолинисте Жан-Ферија Ребела, флаутисте Мишела Блавеа, лаутисте Робера Визеа и виолиста Пјера Филидора и Антоана Форкереа. Из побројаних имена лако је закључити да је оркестар Краљевих одаја био изузетан састав који је могао да испуни највише музичке стандарде француског двора и краља Луја XIV лично.

Марен Маре је 1686. године објавио своју прву збирку комада за виолу, а такође је и његова драмска идила изведена у Версају у присуству целог двора где је добро примљена. У домену сценске, као и инструменталне музике постао је тражен и цењен композитор чија дела су била позната и изван француских граница. За врхунац Маренове каријере може се сматрати премијера музичке трагедије Алкиона, 1706. године. У том тренутку постао је, уместо Андреа Кампре, диригент оркестра Париске опере. У каснијем периоду, тачније до 1709. године пошто је његова опера Семела доживела несупех, а Антоан Форкере постао ривал за место најбољег виолисте, Марен Маре је постепено почео да се повлачи из јавног живота. Умро је у Паризу 1728. године.

Уредница Ксенија Стевановић