петак, 30. апр 2021, 20:25
Светске музичке позорнице
Пратите емисију из циклуса Ускршња недеља Еурорадија, којом данас обележавамо Велики петак по јулијанском календару – дан везан за Христово страдање, његово распеће на крст и смрт за спасење света. Вечерашњу емисију испуниће једно од ремек-дела руске православне црквене музике, „Свеноћно бдење, опус 37” Сергеја Рахмањинова, а које је и једно од композиторових омиљених остварења. Како се често у литератури наводи, композитор је желео и да се на његовој сахрани изведе пети одломак „Ниње отпушчајеши”. Снимак који ћемо слушати забележен је 13. августа 2017. године у Ројал Алберт холу у Лондону на концерту једног од најзначајнијих европских вокалних камерних ансамбала који је основан 1940. – Хора Летонског радија под управом Сигвардса Клаве, који је на челу ансамбла од 1992. године, а добили смо га захваљујући међународној размени чланица Еурорадија.
Рахмањинов је Свеноћно бдење компоновао за само две недеље током јануара и фебруара 1915. године, а то је уједно и последње велико остварење које је композитор написао пре него што је напустио Русију након револуције 1917. и провео остатак живота у егзилу, најпре у Швајцарској, а потом и у Сједињеним Америчким Државама.
Као чувар традиције руске школе и наследник романтичарске линије Петра Чајковског, Рахмањинов је Свеноћним бдењем, обликованим у петнаест сегмената за мешовити хор акапела, представио врхунац свог дугогодишњег интересовања за руску духовну музику. Наиме, пре него што је започео компоновање, Рахмањинов је проучавао православно црквено појање са Степаном Смоленским, хорским диригентом и једним од експерата за старо руско појање, коме је дело и посветио. У Свеноћном бдењу заступљена су три облика црквеног појања: старо руско појање које се одликује унисоним и мелизматичним литургијским мелодијама, грчки стил који је у великој мери усмерен ка рецитовању текста, као и кијевско појање које потиче из шеснаестог и седамнаестог века. Иначе, настанак дела је иницирало Свеноћно бдење Петра Чајковског, али за разлику од Чајковског, који је у великој мери користио традиционалне напеве, Рахмањинов је партитуру обликовао кроз сложеније хармоније, текстуалну разноврсност и учесталу употребу полифоније. Као што је захтевала Руска православна црква, композитор је десет од петнаест ставова засновао на напевима, док је за преосталих пет, оригиналних, Рахмањинов једном приликом истакао да су и на њих толико утицали црквени напеви да их је и сам означио као „свесне фалсификате". Свеноћно бдење је премијерно изведено у Москви 10. марта 1915. када је Московским Синодалним хором дириговао Николај Данилин. Критичари и публика су дело прихватили са великим интересовањем, па је, након премијере, истог месеца оно изведено још пет пута.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари