Електронски студио

У емисији ћете моћи да се упознате са поетиком овог аутора од композиције Микрохaбитат из 1975. године у којој се снажно осећа звучни универзум који га карактерише до дела насталих применом концепта "зоетске машине". То је свет испуњен бројним, звучним догађајима, подрхтавањима и еманацијама "малих звукова", који као да указују на специфичну интеркативност, дочаравајући на прави начин "хабитат" какавих покренутих звучних "створења". Овај поетички принцип, остаће темељан за разумевање Пињоновог стваралаштва на пољу електронске музике у његовом целокупном стваралаштву. Стварајући систем зоетских машина, Пињон је у ствари спојио две стране своје стваралачке личности - са једне је афинитет према живом звуку и склоност ка интеракцији и дијалогу, оформљене и неговане кроз његову активност импро и фри џез музичара, док се са друге налази бављење Синтијем 100 и његовим особеним могућностима у домену синтезе звука.

Пол Пињон је несвакидашња појава у пољу експерименталне и електронске музике, у контексту наше средине, а и шире. Рођен у Лондону 1939. године, испрва је студирао физику, да би се од шездесетих година у потпуности посветио музици као композитор и извођач. Још као тинејџер почео је да свира кларинет, а касније и саксофон и на овим инструментима ће наступати све до данас, с обзиром на то да као витални осмадесетогодишњак још увек музицира и ствара нова дела. Пињон се 1963. доселио у тадашњу Социјалистичку Федеративну Републику Југославију и часове композиције похађао приватно код Владана Радовановића. Заједно са овим нашим композитором и уметником покренуће Електронски студио Радио Београда, који је званично кренуо са радом 1972. године, пошто је набављен уређан EMS Synthi 100. Током неколико година које су претходиле оснивању студија, Пињон је водио интензивну преписку са произвођачем, EMS из Лондона, како би се осмислио и израдио уређај који је задовољавао потребе будућег студија Радио Београда. Ево како се он присетио тог периода: „Негде 1970. отворила се могућност да се то оствари великим делом захваљујући визионарском убеђењу тадашњег уредника Трећег програма Радио Београда Александра Ацковића. Обезбеђена су била средства да се студио оснује. Уместо да се копира неки у свету већ познат студио одлучено је да се наручи сасвим нова опрема од EMS из Лондона - да буде јединствен нов хибридни синтетизер. EMS је у тесној сарадњи са Радио Београдом створио оно што је временом добило назив Synthi 100. Чим се чуло да је производња у току стигле су наруџбине EMS-у и из других установа, између осталих Radiophonic Workshop Би-Би-Сија", сведочи Пол Пињон.

Пињон је у периоду од 1972. до 1986. године био сарадник студија задужен за техничку реализацију, обуку музичара и помоћ страним посетиоцима и уметницима који су стварали у студију. Такође, организовао је концерте, учествовао у реализацији радијских емисија, музике за радио-драме, телевизијске емисије, а такође се бавио и експериментима из психоакустике, спектралне анализе и другог. Истовремено, Пињон је написао један од најсвеобухватнијих приручника за употребу Синтија 100, уз помоћ којег су образоване и нове генерације уметника које су похађале његову радионицу 2018. године у Београду. По пресељењу у Шведску где и данас живи, Пињон је аставио да активно компонује, као и да развија софтвер за компјутерску музику при познатом Студију за Електронску музику (EMS) из Стокхолма. Паралелно учествује у бројним пројектима, као композитор и музичар, на кларинету, саксофону, диџеридуу, или као члан бендова BOP, BONON, 2+ са Лизом Пенти, Free Speach, The Great Learning Orchestra у Шведској и иностранству. Пињон се тренутно налази на месту председавајућег Шведског друштва за електронску музику - SEAMS.

Концепт зоетских машина Пињон је почео да развија још осамдестих година, на пример у композицијама Mechanical Cartoons и Play Me. Он се базира на коришћењу уникатнуе конструкције patch поља на Синтију 100 ствара комплексне конфигурације врло нестабилних, али зато јако "реактивних" печева - односно затворених аудио модула. Пињон их назива бићима и наставља: „они се захваљујући својој несташној нестабилној природи понашају, како их ја доживљавам, донекле попут живих организама. Без спољног дејствовања се она међусобно побуђују и производе звукове али су доста уздржана и тиха. Када на њих делују звуци из околног света могу да енергично реагују дуже време". Наиме, у композицији Play Me Пињон је побуђивао "бића" уз помоћ микрофона, свирајући на кларинету.

Овај принцип осветлиће импровизација између Пињона на кларинету и басетхорни и Марије Шумарац на тромбону са "покренутим" бићима Синтија 100. Такође, чућете и верзију број 3 дела Београдски Synthi 100 у дијалогу са својом прослошћу које користи старе, архивске снимке музике компоноване на Синтију 100 као тригере за звучну игру уз помоћ семплинг синтетизера направљеног у програму Pure Data и MIDI дувачког инструмента Yamaha WX5. Оба снимка су рализована у Електронском студију Радио Београда у јануару ове године.

Ова емисија је реализована као део пројекта UM-SCENE „Unearthing The Music", који је подржао програм Креативна Европа и Министарство културе Републике Србије.

Уредница Ксенија Стевановић