Музеј звука – Композиције Филипа ван Вилдера

Иако данас његовом име није познато широј јавности, Филип ван Вилдер је био важна спона између аутора који су стварали током владавине овог тјудорског краља и његове ћерке Елизабете I. Штавише, неки истраживачи управо њему приписују кодификовање форме англиканске химне – "антема" – као и утицај на пољу хармоније или имитације који је овај франко-фламански мајстор извршио на Томаса Талиса и касније Вилијама Берда.

Филип ван Вилдер је рођен око 1500. године у Фландрији, а у Енглеској се први пут помиње 1522, да би три године касније у краљевским књигама био ословљен као „Филип Велдер, минстрел”. Већ у овом запису наводи се плата од 50 шилинга, која је била за то време неуобичајено велика, а која је додатно порасла када је 1529. године постао члан „краљевских приватних одаја” – одабране и веома утицајне групе дворјана који су краља виђали не само у јавним приликама, већ и у свакодневним, породичним активностима. Ван Вилдер је тако постао најплаћенији музичар на двору и краљев верни пратилац, који је између осталог, био присутан приликом састанка Хенрија и француског краља Франсоа I 1532. године, на такозваном „Пољу златне тканине”, када је учествовао у величанственим свечаностима које су пратиле овај сусрет. Неколико година касније, Ван Вилдер је постао и држављанин Енглеске, стекавши право да поседује земљу, те је захваљујући краљевској наклоности увећао своје већ значајно богатство. Упркос турбулентним политичким дешавањима након смрти Хенрија VIII, Филип ван Вилдер је задржао своју привилеговану позицију на двору, те је „за потребе Краља” ангажовао најбоље певаче из било које цркве или капеле у Енглеској. До тренутка своје смрти, 1554. године, Ван Вилдер је добио и право да поседује породични грб, а углед му је био тако велики да се чак неки историчари мисле да је на слици Ханса Холбајна млађег „Господин са лаутом” неименовани човек заправо овај фламански композитор.

Истакнут статус Филипа ван Вилдера на енглеском двору може се препознати и у низу функција које је обављао – свирао је на краљевским прославама, забављао је краља у његовим приватним одајама, набављао је музичке инструменте за краљевску колекцију, држао часове музике принцу Едварду и принцези Мери. Међутим, да ли због великог броја обавеза или због несрећних историјских околности, тек до данас је остао сачуван релативно мали број Ван Вилдерових дела, који укључује десетак мотета, као и тридесет једну шансону. Са друге стране, податак да је он био једини тјудорски композитор чија су дела штампана или преписивана у континенталној Европи, те да је један мотет пронађен у рукопису у удаљеној Падови, сведочи о његовом угледу и популарности.

Малобројна сачувана остварења овог аутора сведоче да је његов стил представљао мешавину традиција његове домовине, као и земље у којој је провео највећи део живота, Енглеске. Седмогласни мотет Хомо квидам обликован је по узору на петогласне мотете Жоскена де Преа и показује јасну предилекцију према контрапунтком раду. У другим делима присутна је имитација, која је такође била веома популарна у континенталној Европи, док са друге стране тежња ка високим гласовима, необичне каденце и понекад раскошан стил, показује одлике музике у пре-реформацијској Енглеској. Ван Вилдерове четворогласне и петогласе шансоне такође откривају аутора који уме да буде деликатан и занимљив, елегантан и осећајан.

Уредница емисије:Ивана Неимаревић