Нова дискографија – Осма симфонија Д. Шостаковича

Овај дискографски запис представља прво издање француског ансамбла и руског диригента који се од 2008. године налази на његовом челу, и ове угледне издавачке куће. Отуда донекле изненађује избор Шостаковичеве Осме симфоније која се са једне стране не убраја у нека од његових најпопуларнијих симфонијских остварења, а са друге, свакако важи за једно од интерпретативно најизазовнијих, због чега је и добила надимак "опера за оркестар". Осма симфонија у це молу је композиторово прво симфонијско дело написано после изузетно успешне Лењинградске, а довршено је 1943. године када га је премијерно извео Јевгениј Мравински, коме је и посвећено. Упркос томе што су совјетске власти композицији придодале назив Стаљинградска симфонија, повлачећи аналогију са претходним остварењем Шостаковича и у жељи да га искористе у пропагандне сврхе, дело није доживело успех претходника. Штавише, ова симфонија је наишла и на критику код стручне јавности, између осталих, о њој се неповољно изразио и Сергеј Прокофјев, а након Ждановљевог декрета 1948. године, била је једно време и забрањена.

Ово изузетно драматично и емоционално комплексно дело, мрачног и туробног тона, са почетним Адађом који траје скоро тридесет минута, пред извођаче поставља велике захтеве, те се не налази често на оркестарским репертоарима. Најновија интерпретација Националног оркестра Капитол из Тулуза под управом Тугана Сохијева наишла је на подељене критике. Са једне стране, неки у овом тумачењу примећују недостатак емоционалне продубљености, док други у нешто споријем темпу првог става управо виде Сохијеву одлуку да сваку нијансу партитуре изнесе на површину, хватајући се у коштац са обиљем мелодијског материјала и контрастних карактера. Наглашава се и чињеница да гудачи Националног оркестра из Тулуза немају гладак тон попут оног који се може чути на снимку Консертхебау оркестра под управом Бернарда Хаитинка и да поједини инструменталисти на другим снимцима демонстрирају већу виртуозност, али да је интерпретација Тугана Сохијева и његовог ансамбла дубоко промишљена, та да са великим уважавањем третира ову захтевну партитуру.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић