Фестивал хармонике и камерне музике „Еуфонија”

„Нова српска музика за хармонику" је пројекат Удружења Еуфонија којим се подстиче развој уметничке литературе за хармонику. Ове године, у оквиру концерта у Културној станци Еђшег изведена су дела троје домаћих аутора, одабрана на претходно организованом конкурсу. Ове премијере интерпретирала су двојица наших истакнутих акордеониста, који су до сада своје каријере градили у иностранству – Милош Миливојевић и Милош Катанић.

На почетку емисије чућете Кончертино за хармонику Предрага Павловића. Композиција је, према речима аутора, инспирисана пре свега хармоником као инструментом великих техничких могућности и стилског диверзитета. Написана је у "карантину" 2020. године и представља својеврстан одраз свеопште анксиозности услед актуелне пандемије. Солиста је био Милош Катанић, који је својом изражајном и осећајном интерпретацијом посебно дочарао композиторову идеју.

У наставку емисије, у интерпретацији овог ансамбла и солисте Милоша Миливојевића, чућете остварење под називом Драма кит за хармонику и ансамбл Светозара Нешића. Назив дела представља спој енглеске синтагме за сет бубњева – драм кит, и осећаја драме који провејава композицијом.

Овај новосадски аутор експериментисао је са контрастним елементима, у смислу савременог и традиционалног, и како ти елементи функциошу заједно, односно у истом тренутку. У том смислу, дело обилује сегментима инспирисаним музиком претходних епоха које доносе групе инструмената, а који израњају из својеврсне звучне масе ансамбла. Улога хармонике за нијансу предњачи у односу на ансамбл, али се не истиче превише. Управо ту долази до изражаја техничка и изражајна комплексност интерпретације Миливојевића, кога британска критика описује као "неустрашивог виртуоза".

До краја емисије, у истој интерпретацији, чућете још и Кончертино Марка Дулића, младог војвођанског композитора. Идеја за ово дело настала је још 2012. године када је аутора, током шетње Новим Садом, привукао необичан звук и изобличене фреквенције из даљине, за које ће испоставити да потичу из празног дечјег забавног парка, заправо од вртешке са коњићима која се окретала на ветру. Међутим, композиција не представља опис самог догађаја, нити тонско сликање већ је, како сам аутор каже, рефлексија осећаја и импресија приликом боравка у луна парку. Акустична изобличења су потом добила облик у чијем оквиру је Дулић "чуо" пријатну мелодију. Оно што стиче као посебно важно у Кончертину, јесте моменат дечје неискварености која се кроз живот на различите начине преображава и потенцијално губи у сваком човеку. Почетна тема зато и звучи веома познато, готово филмски, иако није парафраза или цитат других композиција, већ је оригинално написана.

Уредница емисије Марија Вуковић