Антологија српске музике

Милоје Милојевић је био један од најзначајнијих стваралаца који је оставио запажен траг у музичком животу Београда у периоду између два светска рата. Радио је као композитор, музички писац и критичар, мелограф, организатор и педагог. Школовао се у Београду, Новом Саду и Минхену, где је студирао музикологију, композицију и дириговање, а потом је 1925. године на Карловом универзитету у Прагу одбранио дисертацију на тему „Сметанин хармонски стил" и постао први доктор музикологије у Србији. По повратку у земљу, предавао је историју музике на Београдском универзитету, а потом је оснoвао и камерно музичко удружење Collegium musicum, које ће све до 1941. године имати важну улогу у музичком животу српске престонице. Наиме, Милојевић је дириговао ансамблом удружења, држао уводна предавања и покренуо едицију дела тада савремених југословенских композитора. Године 1939. постао је редовни професор композиције на Музичкој академији у Београду.

Проучавајући уметничку личност Милоја Милојевића, Властимир Перичић истиче да је као стваралац, Милојевић започео рад са позиција националне школе, потом је асимиловао утицај немачког неоромантизма и француског импресионизма, а испробао се и у експресионистичким тражењима. У свом богатом опусу посебно је био наклоњен мањим формама: „био је камерни лиричар‘, истиче Стана Ђурић Клајн.

Традиционалној музици Србије и Балкана Милојевић се често враћао током свог стварaлаштва, о чему сведоче и његова остварења попут Косовске свите, Повардарске свите, циклуса Мелодије и ритмови са Балкана, симфонијске свите Под сунцем мог Балкана, као и циклуса Са домака Шаре, Дрима и Вардара, из 1924. године, у којем је користио фолклорни материјал из сопствених теренских записа. Посебан значај за проучавање традиционалне музике Косова и Метохије Милојевић је дао кроз свој богат мелографски рад и студије од којих се издвајају „Народна музика Јужне Србије" из 1928. и „О типу народних мелодија из Јужне Србије" из 1939. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић