Савремена српска музика – Дела Марка Никодијевића

Овај уметник, рођен 1980. године у Суботици, завршио је Одсек за композицију и оркестрацију на Факултету музичке уметности у Београду 2003. године, студирајући у класама професора Срђана Хофмана и Зорана Ерића. По завршетку студија, стручно усавршавање наставио је на Високој школи за музику у Штутгарту у класи Марка Стропе. Марко Никодијевић је један од најуспешнијих аутора средње генерације на европској музичкој сцени - његова дела су награђивана на престижним такмичењима попут Гаудеамусове музичке недеље, на којој је 2010. године освојио Прву награду, потом на Међународној трибини композитора, где је 2009. године његово остварење Music Box похваљено у обе категорије, као и на Бранденбуршком музичком бијеналу. Након што је 2005. године добио награду „Франц Лист”, био је ангажован као стални композитор у Вајмару, а добитник је и државних стипендија немачких покрајина Баден Виртемберг, Мекленбург-Западна Померанија и Доња Саксонија. Никодијевић је током 2012-2013. године био добитник стипендије Cité International des Arts у Паризу, а 2013. био је и један од тројице добитника престижне награде фондације Ернст фон Сименс. Годину дана касније одликован је и Немачком композиторском наградом у категорији „Промоција новог талента”.

Последњих година његове композиције су биле извођене на фестивалима попут Дана нове камерне музике у Витену, фестивалу у Донауешингену, Варшавској јесени, док је његова опера Вивије: ноћни извештај 2014. године отворила минхенско Бијенале. Оркестарска музика овог аутора почела је све чешће да се појављује на репертоару једног од најузбудљивијих диригената данашњице, Теодора Куренциса, почев од 2017, да би током наредних година њихова сарадња била додатно продубљена.

Прошле, 2020. године, упркос свим тешкоћама, премијерно је у Минхену, у Баварској државној опери представљен до сада медијски најекспониранији пројекат Марка Никодијевића - сарадња са Марином Абрамовић на опери Седам смрти Марије Калас, за коју је овај аутор компоновао музику.

Током сезоне 2019/2020. године, Никодијевић је био резиденцијални композитор Симфонијског оркестра Берлинског радија, са чијим диригентом, Владимиром Јуровским је први пут сарађивао 2014. године. Од тада, по речима композитора, имао je жељу да за овог уметника и његов ансамбл напише једно оркестарско дело. Прилика се указала прошле године, када је премијерно представљена композиција Да исправитсја – соба за молитву са ноћном стражом. Ово дело инспирисано је Осмогласником и представља прво такво остварење у Никодијевићевом опусу. Говорећи о својој фасцинацији овим модалним системом, композитор је навео: „... Октоих је поглед у дубоку музичку прошлост. Музика православне цркве је у суштини већ вековима остала један истински мистични космос, недодирнута даљим историјским развојем музике. Ова музика је сведена на суштину. Хорски певани бордунски тонови и дуго држани лежећи тонови стварају сопствену пратњу овим напевима. Стална смена дисонанце и хармоније као и употреба нетемперованих интервала и вокалних орнамената ствара у православној музици јединствену боју и звучни свет... Мистичност и метафизика ове музике дубоко су ме додирнули. Коначно се осећам слободним и непристрасним да бих могао да се позабавим сакралном (и световном) српском музичком традицијом”, закључује Марко Никодијевић. Као основу за ово дело, аутор је одабрао стихиру у петом гласу, „Да исправитсја молитва моја”, док музички, дело започиње из бордунског тона „ге”. Мелодија почиње лагано да се развија док не досегне свој оригинални модус, док се из фрагмената, који се са сваким понављањем даље шире, формира једна већа, непрекинута звучна слика.

Поред снимка премијерног извођења овог дела, у интерпретацији Симфонијског оркестра Берлинског радија под управом Владимира Јуровског чућете и Никодијевићеву композицију Ђезуалдо даб – простор са избрисаном фигуром, као и композицију Цветић, кућица... ла лугубре гондола коју ће интерпретирати Симфонијски оркестар Аустријског радија под управом Џонатана Стокхамера.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић