In memoriam – Бисеркa Цвејић

Бисерка Цвејић је рођена 5. новембра 1923. године у Крилу Јесенице код Сплита, а са само две године преселила се са породицом у Белгију. Још као девојчица почела је да пева, али је формално музичко образовање започела тек после завршетка Другог светског рата, када се преселила у Београд и уписала Музичку академију у класи професора Јосипа Ријавеца. У класи овог угледног тенора и првака Загребачке, Берлинске и Прашке опере, развила је свој таленат, али и упознала Душка Цвејића, талентованог певача и будућег познатог оториноларинголога, за кога ће се касније удати. Убрзо по завршетку студија, уследио је позив Оскара Данона да наступа на сцени Народног позоришта, те дебитује као Шарлота у Вертеру, а публику и критику осваја улогом Еболи у Дон Карлосу.

Од 1951. године ова мецосопранисткиња постаје стални члан ансамбла Народног позоришта, са којим десет година касније одлази у Беч, где учествује у снимању опере Рат и мир Сергеја Прокофјева. У том периоду учествује на аудицији за Бечку државну оперу где је слуша и Херберт фон Карајан, те ускоро добија позив да се придружи овој чувеној оперској кући у којој ће наступати наредних осамнаест година, као водећи мецосопран, остварујући двадесет пет улога и око 370 наступа.

У ово време, стигао је позив и из Метрополитен опере у Њујорку да наступи и на овој сцени. Сарадња Бисерке Цвејић са овом оперском кућом започиње 1961. године, а интересантно је да је она певала на последњем извођењу у старој згради опере, као и на првој представи у новом здању у Линколн центру, имајући тако част да отвори импресивну, савремену позорницу данашњег Метрополитена. Присећајући се ових наступа, Бисерка Цвејић је говорила како је импозантна и донекле застрашујућа била ова сцена, чије су велике димензије учиниле да њени сценски покрети, научени у београдском Народном позоришту, делују уплашено и скромно, те је уз труд и време успела да се ослободи и крене суверено да влада овим велелепним подијумом.

Поред Беча и Њујорка, редовно је наступала и у миланској Скали, Краљевској опери Ковент гарден, у Барселони, Минхену, Берлину, Буенос Аиресу, Токију, уз познате светске звезде као што су Рената Тебалди, Франко Корели, Николај Геда, Биргит Нилсон, Пласидо Доминго, Тито Гоби и Марио дел Монако.

Критичари су Бисерку Цвејић описивали као вердијанског мецосопрана, а посебно су истицали њен „младалачки свеж глас”, „топлу боју”, као и префињену интерпретацију.

Скоро две деценије, Бисерка Цвејић је са изузетним успехом наступала на најзначајнијим светским музичким позорницама, али се 1978. године, такорећи на врхунцу каријере, повлачи, како би се вратила породичном животу и посветила педагошком раду. Од тада на Факултету музичке умености у Београду и Академији уметности у Новом Саду, почиње друга, можда и још значајнија улога Бисерке Цвејић као посвећеног педагога који је открио и „избрусио” неке од најлепших гласова са ових простора. Пре свих, ту се издваја Жељко Лучић, чију је природну лепоту гласа препознала још 1991. године, пажљиво га усмеравајући, како би развио свој пун потенцијал. Један од најбољих баритона данашњице увек је истицао значај рада са њом. „Школовање код професорке Цвејић је направило разлику у односу на моје колеге у иностранству. Када од такве величине као што је професорка Цвејић успете да узмете оно што је најбитније и најважније онда имате простор за велики рад како би досегли успех”, говорио је Жељко Лучић 2018. године.Сама Бисерка Цвејић је у једном интервјуу признала: „Душу и љубав сам много више уложила у педагогију него у певачку каријеру”. Познат је и њен заштитнички, готово родитељски однос према ученицима, којима је држала часове бесплатно и често их примала и на становање у свој дом, због чега је била посебно срећна када је њен 90. рођендан обележен на сцени Народног позоришта у Београду наступима оперских певача које је обликовала. Наведимо само неке од ученика Бисерке Цвејић који су данас и сами педагози и успешни уметници код нас и у иностранству: Милена Китић, Никола Китановски, Снежана Стаменковић, Виолет Полексић, Светлана Сердар, Сања Керкез, Ивана Зарић и многи други.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић