Читај ми!

Џон Гарт и концерт у Енглеској

Поводом три стотине година од рођења композитора Џона Гарта, у јануару приређујемо циклус у којем ћемо се упознати се рецепцијом и трансформацијом концертантних жанрова на размеђу барока и класицизма, као и са делима Гарта и његових савременика у Енглеској.

Име Џона Гарта забележено је 27. децембра 1721. године, у књигама крштених у Дараму, на северу Енглеске. Гартова каријера је пре свега била везана за дарамску грофовију - био је оргуљаш у оближњем граду Сеџфилду и активан у концертном животу Дарама. Поред концерата, Гарт је пре свега био цењен захваљујући опусу двоставачних соната за клавир, односно чембало, уз пратњу гудачких инструмената, и то две виолине и виолончела. У Гартовом писму препознајемо композитора лаког и брзог пера, са посебним интересовањем за мелодијску инвенцију у ставовима играчког карактера. Ово примећујемо и у Гартовим троставачним концертима за виолончело, који сачињавају његов први опус, а од којих два садрже играчке ставове на месту финала. Концерт за виолончело број 4 у Бe-дуру издваја се као дело у којем Гарт гради сложени контрапунктски однос између солистичке деонице виолончела и прве виолине, а које се завршава прегнантним менуетом у коме можемо препознати везе са сентименталним емпфиндзамер стилом.

Џон Гарт био је први ученик дванаест година старијег композитора Чарлса Ејвисона, који је своју каријеру такође везао за север Енглеске, а који је имао кључну улогу у рецепцији италијанског познобарокног стила, оличеног у опусима аутора попут Георга Фридриха Хендла, Доменика Скарлатија и Франческа Ђеминијанија. У свом опусу Ејвисон је углавном остао веран форми кончерта гроса, иако се у зрелом стваралаштву препознају одговори на популарност новог инструменталног стила који су развијали композитори наредне генерације, укључујући Јозефа Хајдна и Јохана Кристијана Баха. Ејвисонова збирка концерата из 1758. године, објављена као опус 6, истиче се бригом коју је композитор посветио назначавању жељене динамике и артикулације, у складу са његовим учењем о афектима у музици. Издвојићемо четвороставачни концерт број 4 који започиње ставом у темпу Andante, једним од примера Ејвисоновог минуциозног обележавања динамике и артикулације, док се наставља ставом Allegro assai, грађеним у сложеном фугираном стилу италијанског концерта.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво