Опера – Ђовани Бонончини: Полифем

У основи овог дела налази се прича о љубави једне од Нерејевих ћерки, Галатеје и једног од Фаунових синова, Акиса чији је супарник киклоп Полифем. Ова прича је постала чест оперски сиже на европским позорницама још од 1686. године када је Лили написао своју херојску пасторалу са овом тематиком. Хендл је написао чак четири различита дела о Акису и Галатеји - две кантате и две двочине опере. У вечерашњој емисији чућете веселу, фарсичну варијанату ове иначе трагичне приче која се одвија око два пара поменутих Акиса и Галатеје и Глаука и Силе, уз обавезног супарника страшног, јаког и не превише интелигентног Полифема, сплетки чаробнице Кирке која претвара уз помоћ чаробног праха своју ривалку Силу у морско чудовиште и двоструке спаситељске интервенције богиње љубави Венере.

Ђовани Бонончини је 1697. постао дворски композитор при бечком двору Леополда I, али је 1702. године због Рата за шпанско наслеђе који је потпуно угасио музичке активности у хабсбуршкој престоници, био приморан да са групом музичара нађе уточиште на двору краљице Софије Шарлоте од Прусије у Лиценбургу. Управо ту ће настати Полифем чији је либретиста био Атилио Ариости, такође успешан композитор и стваралац опера који је службовао у Лиценбургу. Ово је вероватно била услуга италијанском колеги, јер сам Ариости није био претерано задовољан резултатом – назавао је Полифема „гомилом бесмислица”. Ипак, у драматуршком смислу видимо да је ово дело либретисте који је одлично познавао све тропове и механику опере свог доба. Премијера Полифема је уприличена у Лиценбругу у лето 1702. године, а у подели су учествовали аристократски певачи-аматери највишег ранга, што сазнајемо из Телеманове забелешке. Наиме, овај композитор је присуствовао премијери тајно, гледајући представу сакривен, вероватно на позив самих колега музичара. Сама краљица је изводила деоницу чембала у континуу, а оркестар је био састављен од самих капелмајстора: поред Атилија Ариостија, ту су били и аутор Ђовани Бонончини и његов брат Антонио Бонончини, Карл Фридрих Рик, Руђеро Федели, Франческо Конти, Жан-Батист Волимије и други. Овом приликом настали су и портрети Ариостија и Бонончинија који се данас налазе у палати Шарлотенбург. Другим речима, ово дело су извели аматери музичари из редова племства и професионални музичари највишег ранга, због чега оно носи све карактеристике ексклузивне забаве за одабране у часовима доколице.

Уредница Ксенија Стевановић