Жил Делез: По чему се препознаје структурализам?

Године 1967. филозоф Жил Делез – писац књига o Хјуму, Прусту и Ничеу – добио је „задатак” да напише енциклопедијску одредницу о структурализму. Жак Лакан, Ролан Барт и Клод Леви Строс на врхунцу су славе, Мишел Фуко је неприкосновена звезда француске филозофске сцене, читави гроздови писаца експериментишу с формом, а Жил Делез спокојно исписује текст који одговара на врло непријатно питање „шта је структурализам?”. Нема никакве сумње да је, пошто се појавио, текст донео много разочарања, нарочито мање посвећеним читаоцима који су помислили да ће добити одговор сервиран на тањиру, али више од тридесет година пошто је написан овај сложени оглед један је од најбољих водича кроз структурализам. И не само то. Делез је ухватио оно најбоље у својој епохи, из његовог се текста да врло јасно ишчитати оно што ће се догодити 1968. године, али пре свега и изнад свега у свој рад Жил Делез је сабио готово све своје опсесије које ће, потом, развијати у великим, славним књигама попут Разлике и понављања, или Логике смисла. 

Види Делез да је код структуралиста појам разлике од кључног значаја, али они не успевају да се ослободе идентитета као водећег принципа, те он у самој разлици проналази разлику која ће неповратно да уздрма појам идентитета. Оно што Лакан захвата у психоанализи на релацији реално – имагинарно – симболичко Жил Делез гура до крајњих граница и, позивајући се на Лакана, заправо га превазилази. Све оно што ће, потом, послужити Делезу да се обруши на појам довољног разлога који управља филозофским (и не само филозофским) мишљењем већ је уткано у овај текст који се, у преводу Милице Рашић, први пут појављује на српском језику.

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић